Српски сион

1>г. 22.

с?ћЈкм омоћ

О тр . 657.

тој нашој уредби, а друго нагпим бар извесним влзсгима. Нисмо без наде на нову уредбу о дотација. Па крај оваких прилика, зар би била неоправдана жеља за поболзша- ј њем и ове за сада црне тачке нагпег дотацијоног питања? Нарочито држимо да би било од преке потребе разбистрити и гштање у погледу намакнућа средстава за подигнуће парох. домова, да и опет не би и евентуалне нове одредбе остале мртва слова, каквих и иначе у нашим уредбама и сувише имамо. Оскудвцч средстава не би било тешко доскочити. Тешко би било чекати једну црквену општину да набави новвц за подпзање (и то још) парох. дома, кад је пико на то не тера; али не би било тешко прасилити цркв. општину, која нема парох. дома, да прими (макар и бескаматни) зајим из наших народно-црквених фондова, којим би морала подићи парох. дом. За отплату тога бескаматног зајма сума од 100 — 800 круна годишње морала би се распорезом осигурати, или, ако су чисто црквени прлходи довољно велики, из њих потребну суму за отплнту тога дуга одредити. За подизање парох. домова добија се и припомоћ од државе; знамо да се данас до те припомоћи не долази лако; треба, тако рећи, имати већ подигнуту кућу, и тек онда се добије припомоћ, тако да би је лакгпе било добити за отплату зајма утрошеног у парох. дом. Ово би по нагнем мишљењу био најсигурнији, а уз то и најлакши начин да стечемо свугде парох. домове, који би задовољили жеље парох. свештенства, од говарали свештеничком угледу и околностима времена, а донекле и игијенским прописима, који се свугде у обзир узимају. А најпосле доста смо и живели од милости и милостиње. Све се бори за своја права, имамо их ваљда и ми, а и заслужујемо их: лш д8)(ЦЈКнал скАх 0/Иа КМИКО /1И, ЛШ К41Ш Т^ИбСНаА ПОЖНЕЛГА. (а Кор. IX 11.). ј. С. Е.

Антиалкохолизам у оеновној школи и у науци вере. ■— Парох Владимир Милутинови!. Глдг«лл §1м8: плсн Хгнцм м»А. Јов. 21. 15. Нисмо поставили себи за задаћу да испитамо од куда, од када и како је то дошло, но само констатујемо да је бацилус алкохоликус иафицирао скоро цео свет. Сваки знатнији мом* нат у животу: венчање, крштење, погреб, свечаротво и т. д. пропраћа се пићем и повећих количина жестоког алкохолног пића. Нема ли 1јш1и8 а, он се ствара, позгша се пријатељ на чашу разговора; §гас1а11т долази се до тога да се пије и без Ши1из а, па и зо1о. Зараза је опћа, па у ширим круговима не баш тако зазорна Сматра се за природно и дозвољено напити се у евечаној згоди, како веле „угрејатисе", „раеположптиее". А што је најгоре, и на што баш хоћемо да ударимо нагласак, то је околност да се л деца овом заразом инфицирају, а пружају им се на све стране прилике за то. Тамо от,.ц алкохоличар шаље дете у биртију по жестоко пиће, пружа му дакле прилике да и оно од тог по њега сатанског нектара из флашице путем гуцне. Овде опет радн комодитета шаље се дете у подрум по алкохол, а „ко мед вади, прсте лиже". Неки опет родитељи из погрешног уверења да алкохол добро чини, дају деци одређене и тачне оброке. Д^те иде у биртију да зове алкохоличара оца кући, а он га напоји па отправи од куда је и дошло А у сватовима, свечарима, зар сте једаред видели да пијана деца коло воде. Нашн учитељи нам причају, да на појутарје свечарства бива и у школским локалима „свагпта" од свечарске деце. Ето, зараза ова не штеди ни младе генерације! Изгледа да је опште уверење, да су људи: Гги§ез — ујш сопеитеге паИ, како би рекао Хорац 1 а српски народ понаособ подражују на пиће у народу раширена песме о Краљевићу Марку, овом „песмама преуз-

1 Ер. I. 11.