Српски сион

О тр . 658.

Б р . 22.

вишеном и храбром пијанцу", како рече Иларијон. 2 Опће је уверење рекох, да редовно конзумирање шзвесне количине алкохола крепи, јача; па ипак неће бити дословце тако. Ево знаменити научењак професор Вг. А. Форис* вели: „На тамељу многогодишњега и знанственога искуства, нарочито гледе састава, деловања живчанога устроја и штетности, које му прете, а особито пак мозга, сматрамо, да је употреба алкохолнога пића, као пива, вина и воћнога вина штетна: јер жестока пића на темељу искуства оштећују тканину, из које мозак се састоји. Само се по себи разуздева, да је ова штетност куд и камо већа у младим годинама т, ј. кад се мозак развија". Но када би органски потпуно развијени људи били толико морално јаки, да се ограниче само на редовне малене количине алкохола ни по јада; али где је толико моралне снаге, да се опре разним социјалним искушењима, да не подлегне обичају који свом силом у разним згодама пресира на конзумирање и већих, па и великих дбза ?! Какво чудо дакле да овај, или онај човек, кога животне прилике доводе чешће у „друштва" инфицирана алкохолном заразом, постане и сам алкохоличар! А шта значи бити алкохоличар, нека нам каже велики талијански психијатер 1|0тћг080 3 кога цитирамо: „Повест породице Јуке доказала је, да се наследство у односу према пијанству и његовим последицама показује тврдокорним и пуним проплети. Од јединог пијанца Макса Јуке потиче и родило се у току од 75 година: 200 лопова и убијца, 280 слепаца, блесана, несвестичавих, 90 проституткиња, те 300 прерано, у нежној доби преминуле деце; цело то потомство коштало је државу око милијон долара. — Но ова породица Макса Јуке-а није осамљен случај. По2 „Прилог к испшмвању срп. јуначких пееама". * Како г. пиеац пише доста нечитко, што је у опште мана код млађих људи, не внамо да д је миелио Форис-а или Форел-а, јер се може читати и једно и друго. Молимо г. г. пиеде, да изволе а особито имена јасно и читко наниеати. Уред. 8 (Јете чп(11ггзтп. С. 1;0т1>г080 ићегзе{а1 уоп А. СоигШ.

требно је само отворити дела модерне знаности, па да нађемо више него један оваки па и чуднији случај". „Четири брата БиГау — тако пише Таг§ие1; беху несумњиво за то одана пијанству, што им је то уро^ено било. Најстараји скочи у воду и удави се, други се обеси, трећи прореза себи грло, а четврти скочи са прозора трећега ката". „Морел приповеда о неком пијанцу, који је имао седам синова: први је у 22. години полудио, други је био блесает, двојица умреше у детињству, пети је био хировит и мизантроп, шести хистеричан, и напослетку седми честит раденик, али слабих, раздражљивих нерава. — Други неки пијанац имао је 16 деце. од којих петнаестеро умре у нежној доби, а преживело беше падавичаво". „Но овим још пије исцрпено све што се може рећи о наследним последицама пијанства. Флеминг и Демо су доказали, да не уса^ују само обични пијанци своме потомству наклоности греху, злочинству или лудилу, него да шта више и деца иначе умеренах родитеља, која се зачну у моменту пролазног пијанства, носе у себи клицу падавичавости, одузетости, лудила, блесавости; пречесто се рађају са сасвим маленом главом и пате на душевној слабоћи која при најмањем узроку прелази у лудило. Тако загрљај једног пијаног човека може бити кобан по читаве генерације". Из овога резултира, да је највећа несрећа у томе, што се алколизам насле^ује, прелази на потомство алкохоличара, и тако ствара безброј зала. С једне стране дакле алкохолска хередитација, с друге / опет директно напијање деце алкохолом руши младе организме, разара омладину, ту узданицу народау. Вг. СккЈгит 4 тврди да је алкохол отров, да је то „најодурнији и најопаснији враг човечанства". Он је доказао да деца и са мајчиним млеком сисају алкохол, ако она тобоже ради окрепе нијв жестока пића; да алкохол код деце узрокује акутно и кро нично отровање; да он квари, пречи и погоршава пробаву; да се од алкохола 4 А1коћо1 1 (1јеса. Сг. Ггап 8. ОиЛгиш.