Српски сион

ВР. 22.

СРПСКИ СИОН

669.

сведоџба предвиђена у §. 11., поступаћеуправне области по §. 24. овога закона. Истој казни потпадају и сведоци напомеН У ТИ У §§. 10. и 11., ако се огреше против проииса истих параграфа. II. 0 прелазу из једне вероисповести у другу. §. 14. Прелаз на коју од законито признатих вероисповести, ^-лободан је по влпститој одлуди свакоме, ко .је навршио 18 година живота. §. 15. Ко намерава нрећи, има ту своју намеру очитовати своме надлежном душобрижнику у назочности двају пунолетних сведока и заискати од њега писмену сведоџбу о очитовању свом. Ускрати ли надлежни душобрижник издати му затражену сведоцбу, или у опће саслушати га, имаду сведоци у назочности његовој очитовати код надлежне управне области I. молбе, да је дотичник пред њима изјавио надлежному душобрижнику намеру своју, да жели прећи из његове вероисповести, односно да дотичника није хтео саслушати надлежни душобрижник. 0 тој записничкој изјави, управна ће област одмах обавестити како душобрижника оне вероисновести, из које додичник смера иступити, тако и душобрижника оне цркве, у коју жели ступити. §. 16. Иошто онај, који нрелази, покаже од надлежнога душобрижника издану му сведоџбу душобрижнику оне вероисповести, у коју жели прећи, или пошто нотоњи душобрижник прими од управне области обавест о записничкој изјави сведока, дотична је црква потпуно овлаштена, да прими у своју свезу онога, који жели прећи. Нрелаз је довршен, чим душобрижник дотичне цркве изјави прелазнаку да га приаа. §. 17. Душобрижник, који прими у своју цркву новога члана, дужан је путсм управне обтасти I. молбе одмах о томе обавестиги надлежнога душобрижнир;а оне вероисповести, којој је прелазник до тада припадао. Душобрижници имаду оне, који су на вероисповест њихову прешли, уписати у сзоје магиЦе, уз назнаку дана којега су примљени. §. 18. С ваљано обављеним прелааом, престају у наиредак сва на верозаконској свези

основана права и дужности онога, који је прешао, према цркви и верозаконској зајед ници, којој је дотада ирипадао. §.19. Прелаз предузет мимо одредбе овога закона, нема иравне ваљаности. Осим тога, имаду се сви учесници у такову деловању казнити по пропису §. 24. Ш. 0 вероисповести деце. §. 20. Законита или законитом изједначена деца, следе веру родитеља својих , ако оба родитеља припадају истој вероисновести. Незаконита деца следе веру материну. Находима и у опће таковој деци, којој родитељи нису познати, одређује веру, ако је неиозната, онај, који их бесплатно узве на отхрањење; иначе тутор. §. 21. Код мешовитих бракова могу супрузи пре или после венчања уговорити, да сва или поједина деца следе веру материну. Такав уговор могу суирузи само измећу себе ваљано углавити. Уговор губи снагу, ако један или оба родитеља пређу на другу вероисповест. Обвезе једнога или обају родитеља, дане ма кому трећем, немају правне снаге. Ако уговора нема, следе деца вероисповест очеву. §. 22. Верозаконска припадност детета, установљена по §§. 20. и 21., не може се мењати пре навршене 18. године живота, осим у следећим случајевима: 1. У мешовитим браковима, могу родитељи код деце испод седам година, споразумно у границама §. 21. променити вероисповест, којој су дотада прииадала ио закону или уговору. 2. Кад један или оба родитеља или кад незаконита мати пређе на дру г у вероисповест, постуиа се с децом испод 7 година, као да су после прелаза рођена. В. С иозакоњеном децом, која нису навршила 7 година, постуца се као да су рођена у законитом браку. 4. У изузетним и особита обзира вредним случајевима, а нарочито у интересу јединства верскога одгоја, може надтуторствена област на молбу родитеља, тутора или иних особа, којима припада право одгоја, допустити нромену вере деци изнад седам, а испод осамнаест година ,