Српски сион

Б р . 24.

СРИСЕИ СИОН

* тр . 721.

безакоње; јер нам је пречи мир у цркви, него насилни повратак баш од јерархије одузетих права." Оних се једино коректних принципа држала Његова Светост патријарах Георгије за цело време свога патријарховања, и што наше странке не хтедоше — поред згодних прилика — усвојити то начело њено, о томе ће оне имати да одговарају и својој савести и историји. Његова пак Светост патријарах Георгије може мирном савешћу у том погледу погледати на свој рад на автономном пољу за време свога патријарховања, нити се има бојати суда историјног. И држећи се тога принципа. Његова Светост патријарах Георгије, за цело је време свога патријарховања поштовала постојеће народно-црквене установе, изузимајући случајеве, где се намерно из страначких обзира хтело нешто учинити, што је супротно њима, те се смерало на одузимање њене и г. г. епископа власти, односно учинити другоме какве неправде или штете каквој народној установи. У тим је приликама подизала Његова Светост патријарах Георгије свога одлучнога гласа, те том својом одлучношћу у много чему одржала и свој и г. г. егшскопа аукторитет, а и спасла многе од партијског гонења и сачувалаим њихова права. При оцењивању рада Његове Светости патријарха Георгија на црквенопросветном пољу, не треба испустити из вида, у каквОм је стању Његова Светост патријарах Георгије затекла црквену јерархију и њен подмладак; какве је не ретко морао у оскудица бољих кандидата да поставља на места за која нису дорасла била, колико јој се и од такових показало наблагоаарнима, а многи и многи ни мало не оправдаше оно поверење, што је она у њих и на њих полагала кад их је на извесна видна места постављала, те с њихово неблагодарности, несавесности и невршења својих дужности, многе горке часове проузроковашс своме добротвору, а и мнФге прекоре мораде због њих да подноси. Ну, поред свега тога, Његова Светост патријарах Георгије може слободним погледом и мирном савешћу погледати на своју прошлост, а особито на своје патријарховање, које ће јој и у будућности — кад једном не ^збуде од данас живећих, морати потврдити: да је она у истини била велики јерарх српки и достојан последник Арсен патријарха, и митрополита Исаије Ђаковића, Вићентија Поповића, Мојсија Петровића, Вићентија Јовановића, Павла Ненадовића, Стевана Стратимировића, који сви мање више живеше за своју цркву и народ, те својим животом и радом задужише и цркву и народ да их поштује, док траје и цркве и српског народа. Ако је блажене памети епископ бачки Платон Атанацковић, циљајући на патријарха Јосифа Рајачића, који је био пун планова, а мало је који план свој и остварио, једном приликом рекао: код нас је и сувише планољубија, а врло мало дјелољубија; то за Његову Светост патријарха Георгија не ће моћи нико рећи. А не ће моћи рећи с тога, што је она делима, а не голим плановима показала своје родољубље. Јесте, све оно што је Његова Светост патријарах Георгије учинила цркви, школи и своме народу, то ће јој обезбедити име у историји српске цркве и овостраног нашег народа, која ће прећи ил ћутећки ил' с презирањем и чуђењем преко свију недостојних данашњих нападаја на њу, и у колико је жалосна појава, да гдекоји савременици Његове Светости патријарха Георгија, који су својим очима видели, шта је све она за време свога патријарховања учинила, не умедоше ил боље рећи не хтедошему учињено признати и похвалити ; у толико је милија појава, што су високи владаоци, наш пресв. краљ Његово Величанство Фрања Јосиф I., блажене памети краљеви српски Милан и Александар Обреновић и краљевско Височанство кнез Црне Горе Никола Петровић одлмковали је најве-