Српски сион

Стр. 8.

СРПСКИ сион

Бр. 1.

Ако је онај, кога у невољи гледамо, нама кадгод пре доброчинство учинио, то нас чувство благодарности позива, да му у помоћ притечемо. Или ако је онај, кога несрећа гони, кагсве заслуге стекао, то оне побуђују великодушног, да га избави и спасе. Па шта смо ми учинили, да љубав Божју заслужимо? Ах! не само да нисмо ништа учинили, да је заслужимо, него смо још многим гресима нашим Бога вређали, као да смо за то на свету, да се као непријатељи Божји покажемо, заборављајући на све милосги и доброчинства Божја, која смо неблагодарни незаслужено уживали. На све то не гледа Господ. Из милосрђа и љубави дошао је Син Божји на земљу, постао човеком и у свему био једнак с нама осим греха. Постао човеком, да као човек страда и умре само да избави људе од греха, проклетства и смрти и да их уведе у дворове Ода небескога. Зар се није у свему, што смо досада чули, дивно изразила љубав Божја спрам рода људског; љубав, која превазилази сваки ум и човечји и анђелсгси, па стога и јест празник Рођења Христова најрадоснији празник цркве нам православне, који вам овим срдачно поздрављам нашим побожно народним поздравом: „Мир Божји! Христос се роди". Амин. Дано у еиискоиској резиденцији Нашој у Новом Саду на иредггразнство Рождества Христова године 1905. од рођеим Христова, а еиискоиствовања Нашега седме. Горепоменути смирени епископ МИТРОФАН.

ГЕОРГИЈЕ по Божјој милости еписноп Богом штићене и спасаване српсне православне епархије темишварске, — у Христу бра^и и деци својој премилој, свештенству и народу, у духу апостолском шаље благодат, милост и мир од Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, а од себе архијерејсни поздрав и братсни целив. Необично силна жеља обузимала је душу моју све ово Господње лето да заи^ем по стаду своме, да га видим, и да га надгледам. Желео сам да завирим, мили моји, у колебе и домове ваше, да видим како вам је онде; да ли вам је обитељ ваљаном децом благословена, добрим мајкама урешена и врсним старешинама заштићена; да ли вам је кућа школа, која за сав живот сигуран темељ полаже, и црква, у којој се и у добру и у злу Богу служи; да ли вам је живот свесан и рад напредан; д> ли вам је

сиротиња тешка и имање честито; да ли вам домаћи непријатељ кућу раскопава.. . Хтео сам да развидим и школе и домове Божје, да ли су вам ти извори спасења чисти, и да ли сте им ви приступачии: да ли се опажа на вама благодет, коју та благословена места треба на вас да изливају, или су вам можда затомљена та небеска врела . . . Жудео сам да вас погледам и по опћинама и задругама, па да видим да ли је љубав Опаситељева постигла да вас у послу удружи. и да ли вам у заједници посао боље напредује, или су вам заједнице само на то, да се у њима свако зло ваше боље разграњава... Желео сам у свему да се уверим да ли ходите по путовима правима, и да ли сте заштићени од опасности како треба, или сте једнако самохрани и бездушно запуштани . . . А поред евега тога горео сам од жудње да вас, угледајући се на доброга пастира у јеван