Српски сион

Сир. 48.

СРПСКИ сион

Бр. 1

хове вере и народа, а не само они, који унију или католичтво приме, као што је случај са ђенералом Будај. А они од своје стране обећавају царици руској, ако то дозволи двор бечки, једну регименту од хил>аду људи и коња, за коју моле само мундир и оружје, а та регимента да буде под командом генерала и фелдмаршалајтнанта Хорвата, јер ће од те регименте и населење „Нове Србије" умножити се. — И најпосле веле, ако се пак догоди, да нам се ове жеље и молбе наше никако испунити не могу, онда молимо, да нам дарски руски двор изради, да можемо слободно са својима преко Молдавске, у „Нову Србију" преселити се и тамо остати под командом генерала-фелдмаршалајтнанта Хорвата. 36 Молбу ову послаше по неком Михаилу из Сомбатхеља у Ердељ, да је потпишу што више њих, и печате своје ударе. Али ови не хтедоше то учинити, јер се иадаху, да ће митрополит карловавачки са својим синодом, код двора аустријског пзрадити им, да добију православног епископа и престане гонење. Они стога послаше свога човека Димитрија Војника из Појан у Темишвар владици Вићентију Јовановићу Видаку, да му однесе ту молбу, коју овај чим је примио, посла архиепископу у Карловце, 37 а овај двору у Беч. У Бечу је ова молба проузроковала велико негодовање и забринутост, те царица одмах већ 18. Априла 1759. год. 38 тавља митрополиту, да јој је врло немило, што епископ темишварски није именовао онога човека, који је то писмо донео, и ш го није одмах јавио Администрацији, да га ухвати, те тражи, да јој се пошаље оригинал тога писма. Какав је с тим даље поступак био не :шамо; али знамо то, да је митрополит тиие, што је ово писмо послао двору, велпку услугу учинио православним Румунима у Ердељу, јер аустријска влада, ожежена српском сеобом у Русији, силно се је поплашила нове влашке сеобе, те ,6 У Додатку прш. I: 11. 37 1И4. прил. I: 16. •в Ориг. у М. П. А. Кар. ех 1769. бр. 465.

поче одмах сходне мере употребљавати, да се задовоље Румуни и узрујаност ме^у њима стиша. — Сви су изгледи, да се митрополит и надао томе преврату, у политици аустријске владе, према православним ердељским Румунима, те је одмах, чим је добио горњу молбу мајора Михајловића, и послао је двору, а можда још и пре него што ју је послао, преко својих људи уиутио ердељ. Румуне, да је сзда згодан час, да и они што пре начине молбу царици и потраже мир и епископа или слободу, да селити из земље могу. То се јасно види из молбе њихове од 29. Марта и. г., 39 која је управљена на царицу и митрополита; а чији садржај јасно нам казује, да се журило при писању њеном, као и то, да је по поруци написана. Нема сумње, да је митрополит одмах послао и ту молбу двору, па је поткрепио својим извештајем и приказао очајно стање оног народа — у најдирљивијој слици. У молби тој укратко су изре^ане све главније невоље правосл. румун. народа у Ердељу, а петитум јој је био: „... да С! Влшлостивитж кралицл посиати иа/иа Лр« ХНрЕа, по законВ грЕЧЕеко<м$ и пркскоииЗ, или да илса оскокоди Д јкиицн , да ид{<ио изх 31* мм конк, да идмо ид^кж« бу <иогли д^ржати законж, и да итал»о и зј/Илк» да живил»о". — Ова молба, у свези са оном горњом, учинила је такав утисак на двору, да нису више, тако рећи, ни часа часили, него се дадоше озбиљно на посао истражујући подесан начин, како ће Румуне задовољити, али ипак да их не подвргну карловачком архиепископу. И брзо смислише, јер наскоро изађе царски указ, којим и без знања и приволења карловачког митрополита и синода, постављен буде православни српски епископ будимски Дионисије Новаковић епископом викаром у Ердељу „за ВтолжТ« латјжш фрквеи ради и насилЈд на 8н!10 ко ©рдмф Ела^ика". 40 Тако добише православни у Ердељу званичним актом одређеног им епископа 39 У Додатку — прид. I: 1(5. 40 Гласникг VI, 66 сран.'; \)г. 8кћтсквг, — Ро1. Оеасћ. (1. 8егћ. ЗбЗ.