Српски сион

Стр . 36. СРПСКИ СИОН Бр, 2.

за нуних 10 година умедогае се уздржати од свакога зла. Трпељиво подносише ругање и исмевање околине и све остале непријатности. Шта је то, каква је то нова вера, која је у стању тако тешке грешнике да препороди? 0 када би се могло завирити у душу свакога појединог назарена, који је потегао да потражи олакшања душевном притиску, који га је кињио нашло би се заиста интересантних података за психолошку штудију. Стари парох Ђ. К., за чијег се времена појавило назаренство, беше човек добре и благе нарави, али према свештеничком своме позиву доста слаб. Већином је као изврстан ловац — проводио време с нушком на рамену по лову, или се налазио по биртијама са официрима на куглани или поред чаше вина са старешинама сеоским. Преминуо је 24.|1. 1878. годиае. Од смрти покојнога старога пароха, на до 1 |Н. 1888., дакле за пуних 10 година, променило се ни мање ни вигае него 10 свештеника, које администратора, а које пароха. За време то од 10 година једва би се могло саставити, да су два изабрата нароха становала у месту свега 2 ^ годиае, а 7 1 | 2 година долазише администратори парохије са стране да обављау богослужења. Но, када се узме у обзир, да и та два изабрата пароха беху болесни људи, којима не беше ни до чега, онда је јасно да за 10 година дана нарохија надаљска бегае готово без сталног душепопечитеља. За 10 година била су четири избора пароха; од четири избора нароха два су избора уништена због подмићивања скупштинара од стране иарохијских кандидата. Ако пак загледамо у записнике црквеноопгатинских седница, видећемо аепрестане протесте, проневере и неправилносги. Борба скупштинара са председником, који је био са свим глув; учитељи комунални, скоро сваке године се мењају; перовођа и нојац црквени, неки колар, нанушта перовођство и одлази у назарене — ето нам слике и прилике доба и времена, у коме се у овом, иначе честитом селу залеже назаренство. Но исказу самих назарена, за првих 10 година било их је тек 7—8 душа, а за других десет година преко 150 душа. Но

ко ли је свему томе крив? Поједини свеште ници не толико, колико, по моме нншљењу, саме наше нвсретне црквено-авшономпе ирилше. Решкриптуалпо стање, које је у овопределној Цркви отворило врата свима могућим злоупотребама, потрајаће још дуго код нас, те ће исто по свој прилици бити и даље по нашу Цркву од недогледних штетних последица. Него многа освајања назаренски „апостоли" имају да захвале и својој умешности при опхођењу и начину доказивања својих. Згодна реч и поглед, бачен у безазлену дугау, коју је просто нробудити ваљало, стекло је назаренству жарких ириврженика. Чинило се, као да сваки пропагатор зна о ономе, којег задобити хтеде, неку тајну, која је само њему поверена; или га је потсећао на какву ствар, која је овоме на срцу лежала. Доста, да њихов посао нааредовагае на све стране. У почетку су овде код нас у назарене прелазили махом незнатни сиромашни људи. Но „апостоли" назаренски напослетку видеше, да тако неће моћи далеко дотерати. Окомигае се дакле на једну најугледнију и најбогатију ратарску нородицу. Не прође дуго времена, а најстарији син те угледне породице пређе саженом у назарене, одакле га не могаде вигае врагити ни молбе ни плач стара родитеља, кога у том јаду и тузи удари канља, те на скоро и умре без последњег целива свога блудног сина. Утисак тога прелаза настановнигатво бегае велик и од неизмерних последица. Изгледало је у тај мах, као да ће цело село преврнути вером својих прадедова. Наступио бегае преврат у дугаевноме животу надаљских Срба. Где ли ће се зауставити овај правац вратоломни ? И некако бага у то тешко доба, као новорукоположена свешгеника пошље блаженопоч. епископ бачки Василиан мене на администрацију парохије надаљске, погато је претходно морао суспендовати тадањег председника надаљске црквене опгатине услед учестаних пријава противу њега због разних неправилности, које је иочинио у опгатина. Парохију затечем тада запугатену у потпуном смислу речи. Назарена без-