Српски сион

бр 2.

СРПСКИ сион

Срт. 39.

Од продатог усева стварали капитал, те су нову скупштину сазидали. Данас тога свега нема. Сада се изговарају, да их је срамота јавно робовати. Међутим није то у ствари, него је друго нешго. Многи се почели извлачити од посла и приговарати један другом због неједнаке поделе рада, услед чега се читаве парнице изродиле међу љима, те да избегну све те неприлике, закључише да више не обделавају заједнички земљу, него да сваки прилаже на скупштину по могућству, и то тајно, по оној еванђелској „да не зна левица, што даде десница". У скупштини имаде мала каса од лима, прорезана од горе, да се може спуштати новац у њу. Сваки, који одлази из скупштине, спушта у њу колико хоће: на петролеум, огрев, послужитеља и друге ситније потребе. На сиротињу доспе мало или нимало. Не чује се ни сиротињу да потпомажу као до пре. Нису то више ни попустљиви л^уди у саобраћају са другим људима. Свађаће се три дана без престанка ради, рецимо, неколико потура. Па и међу њима самима догађају се већ и свакојаки немили призори, да чак и судови имају посла. (Свршиће се)

Опроштајна беееда* изговорена у пештанској цркви 20. новеибра (3. декембра) 1905. годипе. Потресен ступам данас, мили моји, на ово свето место. Данас је носледњи пут, да говорим одавде као духовни пастир ваш. Ваља ми се сада, опростити с вама. Па ако сам икад молио се Богу, да ми у немоћима људске речи буде у помоћи када ступах амо да вам сведочим о свесветом имену Његову и да вам проповедам свеблагу вољу Његову, то овом приликом нарочито склапам пред Њим руке и молим се Њему, да ми улије снаге, да вам могу, ма и угушујући сузе, довикнути: с Богом остај верна духовна ми паство, с Богом остајте пријатељи и друзи, с Богом остајте браћо и сеетре * Ивнимно — против програма — доносимо ову беседу с тога, што је у овом листу у бр. 48. 1899. ивишла беседа г. Дииитријевића, ивговорена приликом инстадације његове 8а пароха пештанског 14. Новембра 1899. Уред. I

Ах, та ја овога тренутка нарочито осећам, како ли се претешко кидају оне духовне везе, које мене с вама везују. Та нема ваљда огњишта српскога у овом големом престолничком граду и по скоро десетак околних места, с којим ја нисам, у радости му ил жалости, ступио у ближи додир. Ерштавао сам и миропомазивао дечицу вашу милу, од којих мањи број дакако промени овај свет варљиви вечним блаженством, а остала дај Боже напредовала телом и напајала се Духом премудрости, Духом страха Бож.јега. Венчавао сам женике ваше и удаваче, и ја мислим да се они сви радују благосдову мира и љубави, што га Бог нодарује скромним и побожним супружницима. Залазио сам у домове ваше, по светој служби својој, и зван и незван. Шкропио сам вас свећеном водицом богојављенском и припаљивао сам воштанице пред иконама домаћих вам светковања. Болеснике ваше похађао сам по домовима и болницама, крепио их неодољивом снагом вере и светцм нричешћем на последњи тешки им цут и стајао сам крај самртничких ковчега покојника ваших, молећи се Творцу за спас њихових душа и тешећи вас, да вас не опхрва и не порази туга и јад. — Једном речи: васколиком снагом својом прионуо бејах, да у светој ми служби остварујем све оно, што вам пред свесветим Богом обећах свечанога ми тренутка, када оно равно пре седам година стајах први пут на овом светом месту, носећи у срцу и души својој величајни подвиг, да се и животом и радом сво.јим покажем достојним светога рукоположења, ко.јим сам ступио у непробојне редове Христових војника, и достојним љубави ваше, којом тада мене, сина далеких крајева одавде, примисте у средину своју за духовног вам ста^атеља и пастира. А јесам ли, крај свеколике добре воље и свеколиког прегалаштва, у немоћима трошна човечјег тела и у овдашњој заиста претешкој и многостраној служби свештеничкој и вероучитељској, кадгод и попустио ил посрнуо часком; или ако — сачувај Боже — нисам ваљда кадгод у одлучном тренутку указао на злоковарне странпутице, којима једни ил други потегоше; ил ми није ваљда пошло 8а руком да грешнике међу вама потресем и вратим их натраг неверно напуштеном Оцу небесном — ах, опростите дојакошњем духовном старешини свом, као што 5 ево, и ја оцраштам свима и свакоме,