Српски сион

Б р. 4.

<Јет. 109

Е станите мало г. Бранко! Дакле манастири су били до рескринта уведени као власништво тако званог Ке1%1оп8-&пс1-а — наровно Сг. п. и. — ? Кад у старим грунтовнидама за манастире фрушкогорске стоји све до 1876, када се нове увеле: „ЕћпуигсИдев ^г. п. и. ШозЂег Нороуо, вег^еЈед — Кги§е(1о1, — а овамо од 1876. до 1897. „Срнски нравославни манастир Хоново — Гргетег — Крушедол — грчко-источне цркве") а од 1897. — Српски правосиавни манастир Хопово — Гргетег -- Крушедол — српске грчкоисточне цркве", манастир Ковиљ све до 1860. био је уведен као „К1о8 *ег К оу Ш ", а од 1902„К оу Ш §. к. вгегђ 2агс1а и ; манастир Војловица све до 1905. „Уој1оук2ег Ка1ис1уег К1оз1;ег", а од тога доба : „Уој1оУ1сга ^ог. ке1. 8гегђ 2агс1а", и г. Бранко као Фишкал не зна наопако ни то, него булазни, да су још и данас уведени као својина „Сгг. п. и. КеН §шп8 -1оп (1 -а", и да ће он предложити саборском одбору, да се уведу као својина манастирског и клирикалног Фонда; онда се и из тога јасно види, какав хаос мора да влада код саборског одбора. А ако не стоји онако, као што рече г. Бранко, онда је дужност саборског одбора да свог фишкала позове на одговорност, какоје могао и смео онаку глупост јавно избацити. Да овамо од рескрипта српски манастири треба да буду својина манастирског и клири■ калног фонда ; то је могао само смушени и пука незналица г. др. Бранко Илијћ на жалост и ерамоту Фишкал сриских народ. цркв. Фондова за „ужу" Угарску, јавно рећи. Та кад се у 1. §. V. реск. јасно вели: „Црквено-народна добра или су митрополијска или владичанска, појединих цркви и црквених општина, школа и манастира, или су Фондовска и Фундациона, по гласу привилегија нароцу српском даровањих"; кад и сам г. др. Жарко Миладиновић у своме „Тумачу" на стр. 182. рече: „ Народно-црквена и (зашто не рече „црквено-народна" као што у рескрипту стоји, то он зна, шта је под тим именом хтео да каже и мислио постићи, чиме је пак доказао, да није солидан писац ни тумач закона, код кога је први услов, да верно текст закона наводи и по њему своје тумачење равна) добра су: „ 5) Манастирска — — —

Фондова иак има : 1) Клирикални 5) Манастирски

како онда могу бити манастири својина манастирског и клирикалног Фонда? Смушени Фишкал г. Бранко, могао је доћи до те глупости само на том основу, што се у 6. §. V. реск. рекчо „да једна половина сувишка, што претече преко годишњег расхода, долази у манастирски фонд , а друга у клирикални." Иначе ми не знамо, како је г. Бранко до ње могао доћи ! Ми позивамо и г. Бранка и све радикалске адвокате, да нам покажу место у нашим цркв. нар. установама, а особито у рескринту и саб. устројству, на ко.је се г. Бранко позвао, где се вели, да су манастири овамо од рескриита својина манастирског и клирикалног Фонда. И нашавши г. Бранко у својој глави,— у којој сам Бог зна шта се налази, дочим г. Бранко мора држати, да се и у његовој налази сос, као што држа да се у радикалскима налази — да су до рескрипта и саборсксг устројства манастири били уведени као власништво т. зв. КеИ^10П8 -1:опс1 -а, и да су и данас иод тим именом уведени, што не би требало да буде, то ће —■ рече — „он међутим учанити предлог саборском одбору, да се сви манастири грунтовно исправе но горе предложеној ми редакцији" — т. ј. као својина манастирског и клирикалног Фонда. Е г. Бранко, да у саборском одбору нема наметнијих људи од Вас, могао би саборски одбор и усвојити поменути Ваш „мудри" исправак, те се осрамотити пред дотичним судовима, као што сте се и Ви осрамотили том Вашом лудом намером. Но, како су манастири у грунтовници већином уведени као својина тог и тог манастира, а не налази се свугди речено „сриског манастира", то је г. др. Мита Мушицки у седници саборског одбора од 7. —14. Марта пр. г. предложио: „да се имају сви манастири у грунтовницама увести као српски православни манастири, који у грунтовници не стоје под тим именом", што је саборски одбор и усввјио. (В. „Срп. митр. гласник" за 1905. бр. 5. стр. 74.). Па како је г. Бранко Фишкал фондовски за „ужу" Угарску, нема сумње, да он није добио од саборског одбора упуство, да по поменутом закључку поступи — ако у „ужој" Угарској