Српски сион

т. 108

СРПСКИ сион

подигнемо свога гласа, да се једном изда 1Њ ■матизам за карловачку митрополију, пошто је онај за 1900. застарио. Ми овим подижемо свој глас у интересу и појединаца а и саме ствари. и позивамо меродавие, да га што пре издаду, и нек његово уређење даду коме хоћеју — само не г. Мати, који га није у стању уредити —. и нек га награде колико хоћеју. Ено им ревизора бачке епархије, који и онако у Н. Саду седи доколан, па нека га награде. На саме пак фпрмуларе г. Матине, пошто их је довршио, осврнућемо се идућом приликом и навести, каквих све лудих питања у њима нема.

Г. др. Бранку Илијићу. Д. Р. Г. др. Бранко Илијћ, Фишкал српских нарцркв. фондова за „ужу" Угарску, који је као такав осим осталих угодности дошао и до красног 81аск-ре]2 а, до ког не би никад дошао да га „браћа" не иоставише на ту уносну столиду; пошто је благоизволео назвати наш чланак у 2. бр. „ Мудрост фишкала сриско-народних фондова за Ђ ужу" Угарску", гомилом гадних грдњи, и изјавио своју жалост, што још има људи, који читају „Српски Сион", 1 ) те за то, и само за то (е гле, баш само за то?!), да се не би можда неко окужио отровним дахом нашим и назвавши нас пустим и лудим попом 2 ), накануо се да нам у чланку „Димитрије Р/варац' 1 у 13. бр. „Заставе" Аћепс1-В1аи-а одговори и побије наша злурада извртања. Па како их је иобијо? ') Има их г. Бранко те још колико, и како га многи радо читају и једва чекају да га добију, међу које спадате и Ви и Ваша братија, — иотина не ив љубави и слагања ш њиме — поред свега тога, што га се јавно отресате, чему је најбољи докав то, да се Вн и Ваша братија тако често осврћете у „Застави" на њега, што не бисте јамачно чинили, да га у истини презирете, и даје он онакчв, каквог га Ви престављате народу, јер човек кад кога презире, он се на њега и не обвире. Писала је некад „Народност" друкчије о Вама и Вашој браћи, коју никад није другчије навивала, него „сојтаријом", а вожда „туцинданцем", па се Ви не осврћасте на њено писање, дочим се на писање „Српског Сиона" и сувише осврћете. 2 ) Од смушењака, као што је г. Бранко, који је као што је познато пронашао, да је у радикалској глави сос, па наравно и у његовој; не мозке се човек паметнијем навиву ни надати. Деци и луђацима је свашта слободно.

Он се не нађе побуђен да опровргне и докаже, да не стоје оне наше тврдње: да саборски одбор није неограничени господар над манастирима, као што је тврдио г. Илијћ ; да постоји пропис и то нропис од врховне народне власти о управи са манастирима, што није знао г. Илијћ; да нису на многим местима манастири уписани као својина §'. п. и. КеП^тпб !опс1-а, као што је тврдио г. Илијћ, него да и сами Романи то рекоше само за Св. Ђурађ; да настојатељи манастирски нису као што је тврдио г. Илијћ ирости плаћени намештеници и службеници, него управитељи; да привремена упуства за манастире од 1875. |(5., нису проста кућевна правила, као што је навео г. Илијћ, него да она замењује уредбу, да њих не може саборски одбор сам по својој вољи мењати и не држати их се, и да је и садашњи сабарски одбор а и пређашњи у више пути позивао управе манастирске, да их се строго нридржавати имају. И да је г. Илијћ све те наше тврдње побијо и опровргао, и то не шупљим Фразама, него необоривим разлозима; онда би могао и смео јавно назвати поменуте наше тврдње „гомилом гадних грдњи". Г. Бранко нодухватио се, да проговори коју у поменутом бр. „Заставе" о уносу манастира у грунтовнице. И камо среће но г. Бранка, да се није подухватио, да и о томе пише, јер се тиме још већма осрамотио и показао и доказао своје капитално незнање, које се слободно може назвати глупошћу. Или зар то није глупост, кад један Фишкал српских нар. цркв. Фондова за „ужу" Угарску, јавно у „Застави" рече: „Ја остајем нри томе, да су манастири пре рескрипта били уведени као власништво тако званог Е,еН^10П8-^0П(1-а (у 250. бр. „Заставе" за 1905. рече пак: што се види отуда, што манастирско добро на многим местима у грунтовници беше убележено на име Сгг. в. и. КеИ&шпб-ЈошГа", а у 13. бр. од о. г. рече: ја сам само то рекао (у 250. бр. нр. г.), да се манастир Св. Ђурађ убележен налази као својина т. зв. верског Фонда, а не на име братства". Не показује л' и ово смушеност г. Бранкову !) јер онда још није постојао рескринт, пи саборско устројство, којима је јасно утврђено да су манастири својина иод уаравом митроиолије карловачке стојеЛег клирикалнот и манастирског фонда (курзив је наш).