Српски сион

Б р 4.

СРПСКИ

СМОН

С тр . 107.

даје аепископ и митроп. карловачки Вићентије Поповић, те и све остале помевуте околности. У доба док не беше уређене управе, приграбише многи бољари себи власт над многим црквено-управним пословима; нарочито обратише они пажњу на богате манастире, те си присвојигае право постављати и збацивати игумане, руководећи се притом једино својим ћефом и коришћу, као што нам то јасно слика дневник владике карансебешког Димитријевића. Владика Дамаскин, као што смо већ видели, беше слаб човек, па и ако је покушао у два маха молити, да се на њега пренесе власт над манастирима, није кадар био истрајати и испословати, да му се то право потврди, него је клонуо код првих неуспеха, те оставио манастире на милост и немилост бољара, односно чланова земаљске управе. Чланови земаљ. управе постадоше сада скоро искључиви господари и судије манастира и игумана. (Наставиће се.)

Дајте нам једном ШематизамТ д. р. Од какве је важности добро уре^ен Шематизам и за једну епархију, а камо ли за једну митрополију; то бар није нужно доказивати. Важност ваљавог Шематизма огледа се најбоље и у томе, што све уређене и наше и туђе епархије и митрополије издају га сваке године. Само наше епархије у карловачкој митрополији, па и сама митрополија, чине у томе изузетак. Епархије су издале до сада по 2—3 Шематизма, а митрополија овамо од 1848. један, па на том је и остало. Од 1900., које смо године ми уредили Шематизам за карловачку митрополију, нити је изишао нов Шематизам ма за коју епархију, нити за митрополију. А каквих се за то време промена учинило; то бар не треба доказивати. Данашњи саборски одбор, изабравгпи свога старог партизана, умировљеног учитеља г. Мату Косовца за аутономног ста-

тистичара, да уз „назови" уређивање свога званичног листа „Српског митрополијског гласника", уреди статистичко звање и његов делокруг, и ако он није ни видео игда како су уређена иста ввања, поверио му је и тај частан задатак, да уреди нов Шематизам за карловачку митрополију. И шта је исти урадио? Он је на рачун српсках нар. црк. фондова одлазио неколико пути у Пешту и Београд, те је оданде донео свакојаких тисканица, те према њима саставио туште формулара за свој Шематизам. Какви су исти његови формулари, било је у два маха говора у „Србобрану". Ми ћемо за данас навести, шта нам један стари прота о г. Матиним формуларима пише. Исти рече: „Држим да сте прочитали или бар прегледали оне статист. обрасце од Сабор. одбора, на општине и свештенство управљене, и ако јесте, ваљда сте се уверили, да је то једна збрка од питања — прави хаос, на који нико није у стању дати јасна и тачна одговора, нарочито у онако одређеном кратком року — (за који чујем да је сад продужен). Који је н. п. свегатеник у стању одговорити: колики је број рођених здравих и колико нездравих? —; колико је брачних парова здравих, мешовитих и нездравих ? — На ова питања нису свештеници ни компетентни да одговарају, то могу само лекари и то по обављеном прегледу установити. Не знам како би свештеник и смео рећи за којег парохијанина свога да је нездрав телесно и душевно? — Нека нам на ово г. статистичар даде разјашњења! Па онда: колико је душа у православле превео парох, колико помоћник и колико ђакон?! — Зар ово није срамота, да се и овака читања од највише автономне власти наше могу формулисати ? и т. д. Могао бих ваздан ређати, да имам времена. Против те статистике неки су свештеници подигли свој глас у „Србобрану", но ја дрисим, да би „Српски Сион" у првом реду требао и дужан био да о томе своје мишљење донесе и да покаже сву мизерију тога конфузног елабората. Што се мене тиче, ја држим, да би то све требало бацити у кошар, па издати нове једноставније и јасније обрасце, на које се да позитивно одговорити, а не само приближно и као што се вели од ока, јер коме би и чему би то хаснило ?" И од стране једне уважене књижаре добили смо писмо, у ком нас моли да