Српски сион

106.

СРДС1Ш сжон

Јјг. 4.

нису видели, нима се врло како пред очима види и мисле да владају како и код покојног Дамаскина". 31 — — — Земл>а ова бенге богата у манастирими, а манастири имадоше грдна имања, те ведике дохотке од десетка, давања тридесетога и приходе од соли и других намета (Кеда1гесћ1;еп). 32 Беше 24 мана стира, с 7 скита и гаест капела. Међу тим манастирима бегае 5 женских; од ових два носе српско име: Остров и Зла тибор; за први се каже, да му је ктиторка госпођа Деспина, ћерка кнеза Лазара,* а супруга Њагула војводе; а за други госпођа Јелена супруга Александра војводе. Од осталих манастра 10 су самостални, а 9 су „преклоњени" 33 манастири т. ј. поклоњени од њихових кти31 ЉМ. тач. 32, 33 и др. 82 Швикер, — 01е Теге'1т^. — У екскуреу; но извештају комор. еаветника Игњ. Хана од 12. Нов. 1719. г у цар. рат. архнву у Бечу. Из Мале Вдашке увовила се' па и укријумчивала ео у Србију (Види : Глас ерпске кр акад. ТјХГУ, 47). * У дневнику се мисли погрегано кнеза Лазара Грбљановића, мученика косовског, а по Рајићу ( И ст»п'а Ш, 349 прил.) то беше ћерка Лгвара Вранковића, сина деспота Ђурђа Смедеревца, а сестра од стрица архиенископу Максиму, који ју је однеговао, па и удао за влашког војводу ГБагоја, — јер је мала остала сиротом бев родитеља. Право јој име беше Милица, а Деепином је по венчању названа. 33 „Преклоњење" је буквални превод румунске „јпсМпаге", а судећи по граматама румуњских кнезова и бољара, који су своје манаетире преклонили, састојало се то у овом: Они еу тим начином давали сво.је манастире под луховни надзор, ради чистоте вере, прослављеним местима или манастирима на истоку. Тим манастирима упракљали су и даље румунеки игумани, по праву и обичају свога краја; доходцима издржавала се манаст. обитељ, при њима основане школе и други добротворни 8аводи, а тек остатак прихода ишао је у корист оног места или уанастира, коме је дотични манастир преклоњен. После несретног покушаја на Пруту (1711.) вагосподоваше тим манастирима у Влашкој и Молдавској Грци као игумани, а често и разни световњаци у калуђерском руху, који начинише од манастира разна чуда и покоре(Види: А. II. Лопухина издање Истор^н Христанскои церкви в-в XIX. в-ђкђ, ИетроградЂ 1901. Т омђ II. 460 — 463. и срав. мој срп. превод у „Срп. Сиону" 1902.) Траг тома види се и у римнич. епархији, где се у преклоњеним манастирима Буковцу и Хотарани налазе већ Грпи игумани (Приложени под I. дневник владике Димитријевића тач. 2|). — Румунски кнез А. Еуза, почетком друге полов. XIX. века, кад је почео „реФормисати" румунску цркву и извађати секуларизацију манастира, пре свега је конФисковао сва добра преклоњених манастира (Истор. Хриот. Церкви — — стр. 472-473.)

тора разним св. местима и манастирима на истоку. — Међу њима особито носи српско име, манастир Буковац, а вели се да му је ктитор бан Степан .... и да је „издревле оддат под метеуре у турску страну." — Од осталих је Шегарче, са своја два скита Станешчи и Архангел, предан патријаршији Александријској ; Житијан, са скитом Чутура, светопавлавском манастиру у св. Гори; Калуј и Цинцарен — Јерусалиму; Бајндеарам — Хилендару, а за Титереч, Хотарани и Мало Јенишче не каже се коме су поклоњени. Од десет самосталних („начелних") манастира најстарији и најзнаменитији је Тисмен, о коме смо већ рекли, да га је у доба кнеза Лазара основао српски калуђер Никодим; а и манастири Козја, Бистрица, Говора, Садова и Бранковен носе српска имена, као и скит тисменски Топоница. За турске владе над свим тим манастирима, као што смо већ споменули, имао је власт једино митрополит букурештски, на кога су, нема сумње, имали знатан утицај бегови (кнезови) Крајовски. Кад је престала турска владавина, нестало је и бега (кнеза) из Крајова. Кнежввску власт заменуло је сада, управно веће, под председништвом прво ђенерала Кпнтакузина, а за тим ђенерала Шрама. Изгледа да је управа бирана, односно постављана, на четири године. Бар је тако било са првим председеиком и прва четири већника, који почеше своју управу почетком 1723. г., а завршише је крајем 1726. — С падом Мале Влашке под аустријску власт, изгубио је и митрополит букурештски свако право управе над епИскопијом римничком и њеним манастирима. А мени се чини, на основу напред приведеног, да је аустријска власт, уређујући почетком 1723. г, сталну грађанску управу у земљи, у исто доба пренела некадању власт митропол. букурештског над римнич. епархијом — на митропол. београдског Мојсеја Петровића. За то говори оно урицање састанка римничког епископа са митропол. Мојсијем у другој половини 1722. год.; о томе нас уверава титула Мојсијева, што му је