Српски сион

ц г . 4 ШС^И

што смо рекли —, да су и манастирски и клирикални фонд народно-црквено добро, у ком пак смислу, тојерекао Милетић 1870.. што смо такође навели у иоследњем броју; г. Бранко излази са тврдњом, да су и они саставни део митрополијског иметка. Да смо весели ! Дочим се у 2. §. V. рескр. јасно вели: „Патријарх српски и митрополит карловачки је нриродан и врховни старатељ и заступник свију добара црквено-народних Фундација" ; г. Бранко рече, да је „ускос и (он сирома и не знаде шта значи реч „уекос", а наиме да значи: „у пркос". Види Вуков речник. Г. Бранко је мисдио да каже но §., ал' није знао да се изрази, нити је знао значај речи „ускос",) тог истог §. заступник и манастирског и клирикалог Фонда, — који су но његовој „мудрој" и славној глави манастирски власници, — српеки нар. цркв. Сабор, а у загра ди с поносом рече „а не патријарх-митрополит !", а управа саборски одбор, чији је цатријарх-митрополит само вирилан председник. И то рече г. Бранко, и ако је еам г. др. Жарко Миладиновић у своме „Тумачу" на стр. 183. рекао: -Колико је нама познато, у пракси се против тога греши — т. ј. г. Жарко држи даје по §. 22. сл. г.) саборског устројства саб. одбор управитељ нар. цркв. добара, а не натријарх —, јер се још по рескриитуадном наређењу означује патријарх као заступник народних цркв. добара". Г. Жарко је побркао старагељсто и застунништво са унравом. Саборски одбор има за сада док сабор не донесе штатут о руковању са манастирима, у погледу манастира, она иста права, што их .је р^скрипт дао „централној унрави народних фондова (5. § V.)"; пошто је он по §. 30. саб. устројства заступио место дотадашње управе, а доцвије ће имати само „ неаосредно ираво надзора " над народно-црквеним добрима — па и манастирима, и Финилисање манастирских рачуна претходно испитаних од дотичне епархијске власти. Па кад је рескрипт признао право патријарху-митрополиту природно и врховно старатељство и заступништво свију добара и цркв нар. Фундација, а саборско устројство није то ираво од њега одузело и пренело на саб. одбор; јасно је да је он то и данас. А да је он у истини то, то су му признали и Румуни у својој тужби због банатских мана-

СМОјВ. (Јтг 111. стира, у којој су Његову Светост тужили као универзалног заступника српске иравоелавне митрополије у Угарској, председника синода, сабора и саборског одбора. Ал по памети г. Бранковој, патријарх-митрополит он је само вирилан председник саб. одбора, и он није заступник нар. цркв. Фондова! Да и ирема данае важеким „Привременим упуетвима за манастире од 1875-16." наје саборски одбор управиа, него надзораа власт над манастире; то смо већ рекли и доказали. а то се јасно види из њих сами. Што г. Бранко изведе из 1. §. саборског устројства, у ком се вели: „Грчко источни срп ски нар. цркв. Сабор јееТЈ застуаство (курзив је г. Браков) грчко-источних верних у опсегу српске митрополије у стварима цркве, школе и на ове односеЛих се заклада (курзив је г. Бранков)", те да је извршни орган сабора и односно управе срп. нар. цркв. Фондова и Фундација саборски одбор, имамо му приметити, истина, по § 22. б.) саб. устројства, „саборски одбор извршује сабором доношење, највишом потврдом снабдене и у делокруг саборског одбора спадајуће уредбе и одлуке", ал' је истина и то, да по г) истог §., саб. одбор има само непосредни надзор над нар. цркв. добрима — манастирима, а донашање штатута о управи нар. цркв. добара и манастира спада у делокруг самог сабора. И као што је сабор уступио контролу над органима који су саборским уредбама установљени, саборском одбору, тако му је уступио надзор — а не управу — над управом нар, црквених добара и манастира, коју има право сабор штатутом да одреди. И кад је поред свег тога, што је у §. 14. V. рескр. речено: „Сва добра цркв. нар. и фондови стајаће нод заштитом сабора народног ипак речено у §. 2. У. „Патријарх српски и митрополит карловачки природни је и врховни старатељ и заступник свију добара цркв. народних и Фундација"; није л' јасно, што је он то и данас — што је признао и г. др. Жарко — и норед § 1. саборског устројства? Кад се у ХХХ1У. седницици саборској од 18. Марта 1865. говорило о природном старатељству патријарховом, рекао је и сам др. С. Милетић: „Што је примљено, да је митр. природни старатељ и надзиратељ свију народних добара — — то има некога смисла, јер су они и председници у оним телима, која старатељство