Српски сион

С гр. 112.

СРДСКИ СМОН

Б р . 4.

над добрима сачињавају, и еамо им се круг президијално означује — —". И чим јесте, онда је г. Бранко и ако у иронији, желећи нас исмејати, имао ираво, да ћемо му порећи, да је истина саб. одбор у неколико извршни орган сабора, ал' да није управа срп. нар. цркв. Фондова. Из реченог се јасно види, т. ј. то су у стању увидети они, који имају у глави мозга, а не соса —, да не стоји тврдња г. Бранкова, да су манастири својина манастирског и клирикалног Фонда, и да саборски одбор није управа над манастирима, нити неограничен госнодар, и да ми све то знамо боље од г. Бранка и ако нисмо оравник. А што се г. Бранко хтеде нодсменути са нашом управом и рачунима штампаријнима, нека се мало иретрпи и он, и онај јунак што је по хајдучки отео благајнички дневник, па ће се уверити, какви су рачуни. А ако им је дуго чекати, ми пристајемо сутра, да и г. Бранко с ким хоће дође у штампарију — наравно као приватни људи — те нек прешеде штампаријне књиге и рачуне, ал' нек подједним и нама допусте, да ми разгледимо деловање саборског одбора, па што они нађу неисправно у нашим рачунима, нека слободно обелодане, ал' да и нама буде слободно обелоданити шта ми изнађемо у раду саборског одбора. На тврдњу г. Бранкову, да смо га обедили, да је он тобоже учинио издајство према Румунима, те како сам подао, види се — рече — из тога, што му нодмећем, да је признао, да се под именом „СгГ. и. и. ЕеП§10П8-1опс1-а", има разумети заједничка имовина српско-румунска, и да он то није рекао, те се против тога свечано и оградио против те гадне подвале, одговарамо му само то: Упитајте г. Бранко било г. др. Жарка, или г. др. Мушицког, или г. др. Николу Ђурђевића, или ону г. г. одветнике, што их је саб. одбор изабрао да бране банатске манастире у парници са Румунима, какво би испало решење судеко, да нризнаду, да су у истини све до данае манастири својина „вг. п. и. КеИ^опб-ћшсћа", ил' да саборски одбор усвоји Ваш наумљени исправак, да се уведу као својина манастирског и клирикалног Фонда. Ви г. Бранко по Вашој памети у истини нисте у стању да увидите, какву сте издају српству учинили оном Вашом лудом тврдњом, да су манастири били и да су и данас уведени у грунтовници као својина „(Јг. п. и. КеИ°;10П8- !

{оМ-а", и да ћете Ви учинити предлог еаборском одбору, да се уведу као својина манастирског и клирикалног Фонда; ал' паметни људи то увиђају, и ако иам то не верујете, изволите учинити наумљен предлог о измени грунтовнице, па ћете се уверити, шта ће Вам Ваши једномишљеници рећи. Та Румуни би скакали у ковитлац, да се ставимо на становиште г. Бранково у погледу својине манастира, и само нам у поменутој парници још то треба, да признамо, да су манастири евојина 6т. п. и. КеН^шиз 1опс1.-а, па ћемо свабити шеве! Г. др. Бранко доведен у процеп и теснац. а смушен као што га је Бог створио, не знајући и не могући разлозима онроврћи онај наш утук, а знајући хипнотизирану читалачку публику „Заставину", довикну им: „Поп Дамитрије сматра себе неким нравнкм чналцем. Он мисли да је правништво и рабулиетика једно исто, те удри са рабулистиком те овамо те онамо! Такој пасмини велп Немац: „бсћи^ег ШеШ ђе1 <1етеп 1|е181;еп !" Ми бисмо морали бити луди а да то нисмо о томе су се и г. Бранко и остали радикали, а и сви паметни људи, који знају логично мислити уверити могли и из поменутог нашег чланка да нисмо —, кад не бисмо знали разлику између правништва и рабулистике. Да иак г. Бранко ту разлику не зна, показује сваким евојим чланком, који да се преведе на немачки језик, и штамна у ком њиховом правничком листу, и каже, да га јенанисао др. права и Фишкал српских народно-црквених Фондова, те подједно навео и његов дедокруг; морали би се крстити и рукама и ногама — као оно поп Крупежевић —, да је такав незналица могао постати др. права, и да га је један сабор могао бирати за фишкала. Пробе ради, нека преведе до — ако баш нема иа' не ће нико од наших учењака, нека преведе позната преводчика г-ђа Милена Ж. Миладиновић, поменути чланак г. Илијћев, ааш одговор на њега, нротуодговор Илијћев и овај наш, а ми ћемо се већ постарати за штампање; па ако не узбуде оно, што рекосмо, ми ћемо одмах стунити у радикалну странку уз остале радикалске иопове и своје перо ставити им на услугу, од кога ако не узимају веће користи, ал' ће имати онолико, колико имају од данашњих радикалских попова. Ми никад и нигде не рекосмо, да ми себе сма-