Српски сион

Стр. 116.

ИЈГЈЈИЈЈШ ^ЈИии

ЈОГ. 1.

скупио и собом однео 10.000 фор., и још много волсва одагнао у Угарску; па се чуди, ако му бискуп ради тога не одговара, да је могао поверовати таковим лажним и злобним гласовима. Какво је то иисмо примио патријарх Арсеније од Колонића, не знам; јер ми није познато, да је где објављено. Али ја држим, да би то могао бити и онај одговор Колонићев од 26. Аирила 1692., који је у име дара и краља Леополда I. дао срн. посланицима и у којем се вели, да патријарх глоби народ по Хрватској. Одговор је тај приопћио Гаврило Витковић у „Споменицима будим. и пешт. архива" (Гласник, књ. 6.; стр. 7 — 8.) Кардинал Колонић је и после бедио патријарха Арсенија тим глобљењем, па је у свом „мишљењу, упућеном угарској канцеларији поводом представке патријарха Арсенија гледе неограничене слободе у вршењу каноничких визитација и потврде новопостављених епископа", између осталога рекао: Бит СгоаНат р1из агтаМ тПШв (јиат есс1е81а811С1 п1:и т&теззиз, У1 ћгасМодие т1Шап ве Еаксхапогит сари! 1ас1аге, ћоз 1]1о8\ г е а<1 сопМћисшпет со&еге, аиЦие уап18 ш81а1кШоп18, огсИпаИошз ргае^ехМћиз ресиИит раирегит ехЈго^иеге ১ге88И8, 0У1ши ћоипцие ^ге§е сНуе8, р!и§ диат т/12 1трепаНит 1исго аисНог, ргаес1агиз ксШсе!; оутш сив^об а(1 теи1ат 8. АпДгеае гесНуИ. Мишљење је то цело приопћио г. Радонић у 228 и 224. књ. Летописа М. 0. (отр. 205—210.). С колико ли је само борбе морао патријарх Арсесеније, да штити и себе и народ сво.ј и цркву своју од моћног римокатоличког угарског клира! У писму свом даље патријарх брани себе против таковог сумњичења. Он је остао у манастиру „Липовини" месец дана, али о свом трошку. После је иозван био од војвода, те се код њих задржао још неколико дана, а за тим се вратио у Угарску. Да није истинито сумњичење то, патријарх докавује и тиме, што он нема каквих великих фондова, а нема ни хране. И усеви су му наиме онога лета настрадали. Бог је за искушење послао ситне скакавце, који су све усеве унишгили. Патријарх стога шаље у Хрватску једнога од својих калуђера, да купи милостињу у пшеници и вину; па моли бискупа, да заштити тога калуђера, ако би га ко нападао. Ко је био тај посланик патријархов, не знам. Можда је то онај екзарх Отефан, којега је патријарх —

како Грбић тврди по нештампаним листинама збирке Лопашићеве — послао у Вараждински Генералат и препоручио га загребачком бискупу. (I. 229.). Патријарх даље моли бискупа, да посредује за- њега код кардинала Колонића, да му наиме пише, да се не срди на њега. Писмо се завршује с изјавом, да је патријарх свагда спреман бити бискупу на услузи. Писмо је писано у Св. Андрији 27. октобра 1693. год. На првом писму патријарха Арсенија III. Црнојевића, налази се један у црвеном воску врло лепо сачуван печат, за који мислим да га је потребно у јавности описати. Имам и посебна разлога за то. Ја отворено признајем, премда сам нрилично књига прочитао, да још нисам наишао у којој књизи на опис печата или грба пећске патријаршије. И да ме је неко пре што о томе запитао, не бих сам му знао одговора дати. С тога ме је нађени печат врло занимао и ја сам га рад описати. Можда ће се наиме наћи још »онеко, кога ће занимати, како је изгледао печаг пећскога патријарха, а шго је још важно, како је изгледао тај печат одмах у ночетку доласка патријарха, Арсенија у ове крајеве. Ево сад описа нађена печата. Печат је у величини нашега новца једне круне. Према висини је дугуљаст, није дакле сасвим правилан круг. Читав је печат, у колико ја то могу да просудим, дивно дело резбарске уметности. Милина је посматрати на маленом простору тако много предмета израђених, а све тачно и складно. У горњем је делу печата попрсје Исуса Христа. Око главе су подаље зраке од светлости, а ближе су црквена слова 10 ХО; с десна и лева је по један анђео с крилима. То је горњи део печата. Испод тога је поље у облику штита, у којем је двоглави орао. У средини две орловске главе налази се круна, рекао бих да је архијерејска митра, испод које је крст, који виси на ланцу. У канџама орла нема ништа. С десне и леве стране орла је по један на две ноге управљени лав. Десни лав држи архијерејски жезао, а леви — чини ми се књигу (јеванђеље). Око чигавога печата је леп оквир у два реда, у којем је тигула натријархова. Лепо се може прочитати само ово: