Српски сион

Бр 4.

СРПСКИ сион

С тр . 115.

су — раНа (држим) оверовљени преписи — већ објављени ио мом мишљењу од загребачкога каноника и хрватског историчара Адама Крчелића у његовим ИоШ1ае РгаеНтЈпагез (стр. 433 — 439.). 2 Стога је то Крчелићево дело у том ногледу — по мом мишљењу — врло важан историјски извор. Оригинала наше привилегије од 6. Априла 1690. нема, јер се изгубио, иа се много расправљало о изразу једном у тој привилегији — 1аге8 уезЈгоз сиИигат^ие а^гогит ПОП ЛезегНе — да ли је наиме у оригиналу било то ПОП или није. Кад сад знамо, да је патријарх Арсеније послао рапа (преписе) дотичних привилегија бискуну Микулићу у Загреб, а Крчелић је те преписе нашао у архиви и у своје их дело унео, онда је текст тих привилегија код Крчелића — по мом мишљењу — најаутентичнији. 3 * Важно је још у том делу писма, како натријарх назива све то, што је цар и краљ Леополд I. дао српском народу. Он вели: ех ргт1е§из ас соп(1опаМопаИђиз... П0ћ18 б1агдШб. Ко се потруди, па иотражи по латинским речницима значење тих латинских речи, држим, да мора одобрити препис прокламације од 6. Априла 1690., или препис привилегије од 21. Августа 1690. и патент од 11. Дедембра 1690. и привилегије од 20. Августа 1691., па да се види, да ли је тој прокламацији већ тада давата она важност, као после н. пр. 1706. године. Г. писад нека изволи потражити поменуте копије у надбискупској архиви у Есс1ев1Га81лса уо1. УЈИ. негде пред бр. 300., јер ту су под бр. 803. и 306. оне ствари из 1695. и 1696., које се нас тичу, а које је штампао Лопашић у Ас(;а сопј Г. III. бр. 16. и 36. Уред. 2 КегсаеНсћ Вакћагаг АсЈатиз, сагЈотсиб 2а§гаМеп818: Моииае ргаеИпппагеб <1в ге^тз 1)а1таг1ае, СгоИае, 8с1ауопЈае; 2а^гаМае 1770. 3 Види о том: Руварац ,0 пећским пастријарсима"; стр. 105. * Текст, како га је штампао Крчелић (прокламације од 6. Априла 1690. и привилегије од 21. Августа 1690. (N01, ргаећ стр. 434—5.; 435—7.) није узет из тих нрениса у надбискупској архиви. То се види јасно, из тога, што (оне нису код њега штампане на стр. 433—9- На тпм је странама одсек о нашој дркви, а не само та два акта). Он сам каже, да је текст та два документа саопштио по једној књижици у којој се налазе преписи српских привилегија, а ту је каигу купио од једног Србина 1751. стр. 437.). Ж ти се спомиње међу рукописима Крчелићеве библијотеке предатим 1778. библијотеци загребачке (нравничке) академије. Уред.

оно, што је с правне стране писао Иларион Руварац о нашим привилегијама, а но њему и брат његов г. Димитрије Руварац. 5 И у представци својој од 18. јунија 1690. тражили су Срби дар И МИЈ10СТ, па ам је то заиста и подељено. У писму свом даље патријарх се дотиче и марчанског епископа Исаије Поповића (1689. до 1700.). Он исказује жељу, да исти владика буде свагда службеник загребачког бискупа, али да му ва-ља патријарха признати за свога архиенископа. Обећава даље, да ће првом приликом доћи у Загреб; сад му то није могуће, јер је нут рђав, а по местима је уконачена силна немачка војска, иа ради тога не би могао бити нигде по селима угошћен. Писмо је датирано у манастиру „Линавини" 2. јануара 1693. Двапут је манастир тако назван, а у другом нисму једанпут. То је потребно истаћи. Владимир Красић описујући манастир лепавински, на стр. 3—4 говори о постанку имена тога манастира. Име је то у историјским споменицима разнолико. Но најве! роватније је ово тумачење. Манастиру на југ налази се једна раван, која је с југоистока заклоњена шумом, названим Лииовица, а скраћено зе зове Лииа. У тој је шуми градина Вина. Од речи Лша и Вина изашло је с временом сложено име Липовина; или само од Лит —- Лииовица (линов крај) Лииовина. Не могу да разјасним, како је могао Лопашић казати, да ,је иисмо писано „2. огијка 1693." (стр. 159.), а по њему то погрешно тврди и Грбић (I. 231.), кад је на иисму сасвим јасно написано <Пе 2. Јапиаги аппо 1693. Примедбе на друго иисмо. У уводу патријарх вели, да је бискупу писао из Срп. Ковина (Касг-Елшп), 5 али да на то писмо није добио одговора. Патријарх држи, да је то стога, што прошле зиме, кад је био у Хрватској у манастиру „Липовини", није бискуна посетко. Он стога ионавља оне узроке из ирвога писма, наиме зимско доба, рђав пут и велике зимске логоре немачке војске. Међутим не пропушта прилику, да јави бискупу за писмо, које је примио од кардинала Леополда Колонића, архиеиискона острогонскога, а у којем се вели, да је он у Хрватској 6 Види о том: Руварад „Одломци" (III. излет); стр. 103—154. Срп. Сион, 1903., бр. 5. и даље. 6 Писма тога нема.