Српски сион

С гр . 114.

СРПОКИ СИОН

№. 4.

важно у овом дзлу писма. Прво, да је патријарх пре три године — аисмо је писано 1693. — дакле год. 1690. већ био у Угарској. И то је дакле један доказ, да је сеоба доиета те године била извршена. Друго, да је патријарх желео одмах доћи у манастир „Липовину" и ту се настанити. То је разумљиво, кад је из разних историјских споменика већ познато, да су иећски натријарси знали за овај манасгир и да су у њега слали своје екзархе. (Видн ЈГопашић, стр. 153; Грбић, књ. стр. 218). А сам је патријарх Арсеније привилеги.јом цара и краља Леополда I. од 21. авс. 1690, добио власт над свима Орбима у данашњој АустроУгарској монархаји, дакле и над онима у Хрватској, и1)1 (1в 1ас1о ех181ип1;. (Грбић, I. 229.) Израз, дио<1 те ћис уеПт ооп1'егге, иот.г ђује јасно још до сада сасвам не потврђшу намеру патријархову. Патријарх је Арсеније наиме на темељу горе споменуте нривилегије желео, да уреди и организу.је ерпску црквену јераркију. У ту сврху посветио је он поред сгарих још неколико нових епископа, одредио им седишга, заокружио дијецезе, те поднео све то на потврду с представком, датираном 28. јуна 1694. (Летопис књ. 223. и 224, стр. 192.) У тој представци није било предлотено еписконско лице за сав православни народ по Хрватској и по Славонији, па се Грбић домишљао, није ли патријарх то епискоиско место за, себе мислио задржати (I. 242). Објављу.јући целу предсгавку патријархову, г. Радонић се изразио, да се Грбић у том ноглзду „згодно домишљао". (ЈГет. 223. и 224, стр. 196.) На и истакнуте речи писма сасвим јасно утврђу.ју намеру патријархову, који је свакако желео, да буде на најопаснијем месту и да се сам бори с унијатима. Треће, узрок, да се патријарх није могао нре кренути из Угарске, познат је. Није наиме могао добити услед разних сумњичења од стране римокатоличких црквених достојанственика путне дозволе за каноничку визитацију. Но у јесен г. 1692. добије он из Беча те дозволе за себе и за кладику Исаију Ђаковића. 1 Овога пошаље на исток, да обиђе цркве по Србији, по Херцеговини, по Далмацији и т. д., а сам похита у Хрватску. (Грбић, I. 231.) 0 Божићу год. 1692. дошао је био у манастир Лепавину и онде остао један 1 По Огбгш^-у (III. пр. стр. 94.) издата му је та дозвола 5. Марта 1692. Уред.

месец дааа, као што то потврђују речи другог писма рег ипит тепзет, а тако вели и Красић (Ман. Лепаоина етр. 43,). Међугим Грбић по Швикеру тврди. да је иатријирх осгао у манастиру пуна два мјесеца (I. 231.). Могуће је, али не сасвим сигурно. Колико се дуго бавио патријарх год. 1693. у манасгиру Ленавини и у опће у Хрватској, то он јасно каже у другом свом писму, иисаном у Св. Андри.ји 27. Октобра 1693. У писму свом првом патријарх даље истиче милост цара и краља Леоиолда, коју је указао њему и његовом сиромашном сриском опћинству, с којим он жели под заштитом владаревом живети и умрети, да тако докажу сви своју вериост. Ијраз писма: е§о сит ћас ПТега соттипИаЈе Еа8С1апа рагаћ18 нит У1Уеге еЛ топ, још ,је јачи у другом |едном ииему пагријарховом, ко.је Је датирану у Коморану 17. новембра 1689. (?), ауправљеноје било на Сгратмана, царског савегннка у Б:)чу. У иисму том, које је с друга два приоићио г. А. Ђукић (Лег. књ. 219.), цатријарх вели, да су извегли из н{/иилнти8и р8к8 агар1нскихх, голи и воси, и везк кагдкдго наокга и/ИЈНЈа. И у представци, донесеној на скупу, одржаном у Београду 18. Јунија 1690,, а послатој цару и краљу Леонолду I. но еиикопу Иеаију 'Баковићу, вели се: „велми се молимо и умилено плачемо, да нас сиромахе не заборавите,... и да покажете царское и отачаское милосрдие своје ка нам убогим христианима најманшим верним слугама МИЛОСТ и дар свој (Лет. књ. 184.; Срп. Сион, 1903. бр. о.). У пиему свом патријарх даље вели, да шаље бискупу дозволу владареву за каноничку визитанију. Он је на темељу те дозволе дошао у Хрватску да уреди цркве и манастире, и поучи српске калуђере и парохе грчкога обреда, и потчини их законитој духовној власли. Иатријарх даље шаље по својим људима бискупу ирваисе привилегија српскога народа, К0 Ј е С У У Угарској већ проглашене, па га моли, да му саветује, којим би начином требало те нривилегије и у Хрватској нрогласити, Важно је у писму, да је пагритријарх рапа од привилегија послао у Загреб. Можда се та рапа још налазе у надбискуаској архиви. Погрудићу се, ако је могуће, да ах пронађем. 2 Но исти 2 Врло је погребно, да се изнађу ти преписи патријархови, те да се види, да ли му је послао