Српски сион

С тр . 118.

(Р.1СКИ СИОН

РР 4.

гије" „хоће својом главом да мислв" и т. д. Но сва кривице му беше та, што као фини и углађен човек није ни једног архимандрита ни игумана ударио буџом у главу, као што би неки то желели, но је тражио контакта са настојатељима увек у пристојној и учгивој форми. У обичном додиру, који се једино оснивао на пристојности и бољој васпитаности обе стране, назирао је саборски одбор опасност, да се надзорник „здружио" са настојатељима, и да ће сада заједнички радиги, или као што они радо веле „ровити" против саборског одбора. Па када једном надзорник, наводећи да он гам није у стању све писмене агенде, као рачуне манастирске обављати и прегледати, затражи да му се пристави једна канцеларијска особа као помоћ; дође то добро саборском одбору да учини опет једну незаконитост, али иод видом честности. Из истих разлога, које је надзорник навео, креира сабор. одбор место иомоЛника надзорнику са истом илашом коју надзорник има, но делокруг му не определи у стечају, који је расписан, мислећи да је делокруг довољно означеи самим називом помоћника. Како привр. упутство од г. 1876. зна само га једног надзорника нар. цркв. добара без помоћника, а како је то упутство одлуком краљ. уг. министра председника од 15. марта 1904. бр. 4992/1903. строго прописано за мерило при м^нипулацији са манаст. добрима, све дотле, док сабор не донесе прописани у 4. тачци 19. §-а прев. одредбе од 14. маја 1875. год. шгагуг — то се настојатељи чудом зачудише овом новом марифетлуку сабор. одбора, и на збору своме закључише 10. (28.) нов. 1905. у Карловцима, да се против тог незаконитог поступка сабор. одбора, као и против избора помоћника представком ограде, пошто су по добивениаа гласовима били на чисто, да се ту не ради толико о помоћнику надзорника, колико о томе, да се овоме и настојатељима постави једна нова контрола, који ће као детектив бодрим оком пратити њихов узајамни додир, те наравно све „благовремено и опстојателно" нријављивати својим госнодарима. Споредни циљ тога поступка пак беше и то, да се а опет „ухљеби" једна добра и ношгена душа, која тражи хлеба, и коју треба за стечене на политичком пољу заслуге наградити. Што то место није сабор установио,

и што оно није никада системизовано било шта ко за то мари! Ваљда се тек не ће сабор. одбор и на таке ситнице обазирати, кад је у власти, па му се може бнти. Но сакупљени на збору у Крушедолу настојатељи не беху тако широких груди, но иоднеше у тој ствари сабор. одбору следећу еиергичну представку своју: „Високославни нар. цркв. сабор. одбор из седнице своје држане у Карловцима 17. (30) маја 1905. ас1 СО 3837/879 исписао је стечаЈ на, системизовано место помоћника надзорнику нар. цркв. добара са истом илатом, коју има и надзорник нар. цркв. добара, кога је Његово Величанство по гласу огписа кр. уг. ми нистра председника од 9. авг. 1903. бр. 3264|П М. П. прев. одлуком својом од 3 авг. 1903. најмилостивије потврдило, и коме је назорнику и делокруг одређен. „Збор манаст. настојатеља митрополије карловачке, у седници сво.јој 10. (23.) нов. 1905. у Карловцима држаној, огра^ује се против постављања помоћника надзорнику за тај случај ако би високосл. сабор одбор делокруг надзорника пренео и на помоћника његовог, јер се двојици не може служити , него би пробитачније било, да се високосл. сабор. одбор побрине, да се рачуни манастирски, гито се од више година налазе нефиналисани, једаред већ коначно финалишу и управама манастира доставе, а у будуће, да се рачуни од сваке прошле године финалишу и управама доставе пре, него шго управе поднесу прорачуне за идућу годину. јер кад се од унраве тражи, да у року од шест недеља после сваке нове годиве поднесу рачуне од прошле године на ревизију, онда и оне могу тражиши од надзорне власти, да те рачуне финалише и управама достави, нре него што исте поднесу поорачуне за идућу годину." „Саопштавајући то горехваљеном наслову, учтиво молимо, да сабор. одбор, обзиром на високи отпис кр. уг. министра-председника од 15. марта 1904. бр. 4992/ех 1903. којим је исти упућен, да се има строго придржавати привр. упутства за манастире од г. 1876. изволи одустати од постављања помоћника надзорнику нар. цркв. добара у оном правцу, да исти има вршити и све агенде надзорника". На ову по све оправдану и према незаконитом поступку и сувише благу представку,