Српски сион

нашим црним облацима од очију наши још заклоњено, Отровне стрјеле старе неправде људске још падају на нас са свију страна, још је дакле свето насљедије наше, које нам је од данашњег нашег светитеља остало, народна православна наша свјест у искушењу, нови живот наш у опасности. Шта ћемо сада у овим нашим околностима радити ? Како ћемо садашњост нашу, која је управо мати наше будућности, од напасти заклонити, од пропасти одбранити? Достојни питомци светитеља Саве немогу клонути духом. Они ће се и сада угледати на живот свога одважног великог предка, као што су се и досад увјек угледали; и наћи ће у њему примјер и за ове околности, као што су налазили и до сада увјек и за друге. — Он је оставио навјек царевину, и све уго^ности живота, да народ свој спасе од смрти народне, и утврди га у свјести православног народног живота: зар ми нећемо тако исто оставити, за време наше користи и угодности, да сами себе спасемо од смрти народне и отворимо у утвр^еном војводству нашем слободно поље живота нашој православној народној свје-. сти. Он је сав живот свој жртвовао сретнијој будућности народној: зар ми нећемо тако исто наш живот жртвовати нашој сретној будућности, ако она ту жртву од нас узиште? Нама је промисао божиј дао на престолу нашег светитеља Саве патријарха, кои се садашњим дјелима својима уподобљава своме светом предшественику тако исто, као што се и он у животу своме уподобљавао оном вјечном архијереју, о коме смо данас слушали апостола Павла онако љепо говорити. Он је свет; јер на светом дјелу божијег промисла, на дјелу наше народне православне будућности чистим рукама по вољи божијој неуморно ради. Он је незлобив; јер неоснива будућност нашу на ту^ој пропасти, него је оснива на самом животу нашем. Онјебезмане; јер га чиста свјест народне православне будућности руководи у свима његовим пословима. Он је одлучен од грјешника; јер неда приступа онима, кои свјести на-

родној сметају, и новом животу народном о глави раде. Ко год дакле између нас данас осјећа, да у њему крв немањићева тече, ко год данас у души и у срцу своме признаје, да је и он потомак данатпњег светитеља, да је и он прави Србин; тај треба да се овдје у овој задужбини свои праотаца, пред духом светитеља Саве, данас, кад њега слави и спомиње, искрено завјетује, тврдо завјери, и озбиљски закуне, да ће се отрести зависти, злобе, неслоге, раздора, себични намјера, и сваке гадне страсти, — и да ће и сам свет, незлобив, без мане, и одлучен од грјегпиика у овим одсудним часовима потећи к престолу светитеља Саве, да са светим патријархом своим започето велико дјело божије доврши, војводство и у војводству живот свој народни од сваке опасности обезбједи. Свјест ће нам наша народна православна помоћи, да одважност наша у овим часовима буде озбиљна; а озбиљна ће одважност наша помоћи нам, да дух наш буде већи и јачи од свију бједа и невоља. Слава данашњег нашег светитеља, на коју смо се у овој нашој задужбини сад сакупили, нека усели у срце ваше јединство данашњег еванђелија, да скорим будемо и по слободној нашој свјести, и по слободном нашем народном животу као једно стадо под једним својим пастиром.

Ј Прилози ИСТОРИЈИ ОДНОШАЈА НАШИХ С РУМУНИМА У ХУШ -ТОМ веку. Од Радослава М. Груји1а. (Продужење.) Почетком 1726. год. умро је владика Дамаскин 19 . У Малој Влашкој настаде трвење и разви се знатна борба о владичанство. Кандидата беше више, а највигае се истицао трчкарајући и митећи на све стране тисменски игуман Никодим. То беше сујетан, уображен човек, а 18 ГласникЂ друш. срп. слов. VI. 85. — Ту се веди, да је и Дамаскин на презентацију митроп. београдског ковФирмиран.