Српски сион

С тр. 300.

ЈБета от битија « п д от Христова же Рождества 1576. в котором темељ паки нињешнија церкве воздвигнуг, болшеју висото.ју и широтоју, ктитори от горњега Ковина Лацко, Марко Јовшик (Јовшић), Јоан Божаник, (Божанић), Ана, Тома, Катарина и син им Георгии, такожде во имја св. Архиереа Христова НиколаЈа, сију нињешњују церков воздвигли и создали, јакоже нодиис на камену над Рј .ати церковними занадними гласит. Книги руконисни: 1. Книга зовома Панагирик списана јест јакож«' цодпис на концу тија книги гласит сице: Изволением отца и воплошчением сина, и сошествием свјатаго духа, совершисја сија и Божественаја књига, глалолемаја Панагирик, при игумену Кир Сгефану 2 от бигија љега /з § г Мца Мпја 13. от Христова же рождества љета 1555. ири духовнику Авраму и ири еклисиарху Максиму, в монастири глаголемом Хопо.во, во храмје свјатаго и дивнаго Архиереа Христова Николи, в немже почивајут мошчи св. великомученика Теодора Тирона. 2. Книга зовома Минеа списатаја, јакоже на концу тоја свидјегелс!вуетсја: Совершисја сија свјатаја и Божелвенаја книга глаголемаја Мин' И, от битија в љето ^з Ц з а ог РождеС1ва Христова *л ф н Д (1559.) Сеј Минеи мпнастира Хоиова. 3. Книга рукописна глаголемаја толкование Апостолско мон. Хопова, списа",ја јакоже на концу тоја книги подпис гласит сице: Сија книга толкование Аиостола, списасја от битија љета тисушчно о л (1563.) при игјмену хоповском кир Аврами .ју, еклисиарху Илариону и списа ју многогрЈешна рука в диацјех Станко диак, у монастиру Хоново во храмЈе св. Архиереа и чудотворца Христова Николи, в немже и мошчи почивајут св. великомученика Теодора Тирона. 4. Книга Студит, сиисасја, јакоже на концу поднисано: Совершисја сиј Божествени канонн 8 гласова, храму св. Николи у мон. Хопову, при игумену кир Евсевију јеромонаху, и прн еклисиарху и всему Братству в љето 2 У „Повђити кратоЛ о Фрушкагорекомт;, обгцежитедномђ монастиру Хопову", коју је написао Иринеј Радић, игуман Хоповски и штамнао у Будиму 1847. погрешно се на овом месту наводи ТеоФан игуман, а треба СтеФан, као што се и овде вели, а као што је и Идарион прочитао и вабележио у свом нримерку.

В«*. 11

?з (1 к з (1618.) и преписа ју худи и гријешни Јефрем монах. 5. Једно Евангелие рукоиисно на окјвј' подпис имат сице: Сие Св. Езанге.тие оковасе мон. Хонову, хра\.у св. Николи нри игумену хоповском кир Сгефану јеромонаху з љето л и (1630.) во дни пафиарха сербскаго кир Пајсеа. 6. Једна книга рукописна Канон Преевјатија Богородици на иовечериах нрочитаеми снигана јесг в љето миробитија *'з § г, а. от рождества Христова 1654. 7. Једно Евангелие сице на окову нодаис имат: Сие св. Евангелие совершисја в љето гз ј) § § (1657.) при нроигумецу Неофиту мон. Хопову св. Николи и св. великомученику Теодору Тирону. II. Опиеание фундамента монаетира Крушедола в кратцје. Ио иреставленију Волка Бранковића славено-сербскаго сремскаго Десиота, јегоже Огњени позивајут, в љето 1484. ио иних же оиисанију 1488., тогда Ангелина деспотица са синами своими Георгием књазем, Јоаном књазем Бранковичи цренесла мошчи суируга своего Сгефана десиота от Италие в Сирмију, и во град Куииник в созданој от њего церкви свјатија мошчи јего положи. Поеем књаз Георгии пријат на сја чин моцашески Максим преименован бист, и пребиваше прочее при мотчах отца своего, идјеже во диакона и пресвитера иосвјашчен бист, рукоју Преосвјашчењејшаго Митрополита Софи.јскаго Калевита, котори в Сремје тогда многија посвјатил во свајшченство и диаконство. Јоанже књаз со уговором сербских велможев, в мјесго от старија брата своего Волка деспотом ностављен, и премјестив двор свој от Купиника в Беркасово во фрушцјеј горје, Максим же јеромонах начат церкви здати, первјее воздвиже церков в Ц|дкрилии фрушкија гори во имја свјатитеља Хрисгова Николаја, јеже и монастир Хопово именова, идјеже и келие воздвиже и монахов собра, потом умислив ину церков воздвигнути, и у своих сватов или пријателеј Јакшича Стефана и сина јего Марка м.јесто испросив красно видјепием, Крушев дол именуемо, и тамо со уговором роднаго брата своего Јоана десиота, и прочих бољар и велмож сербских

сгжкћ имон