Српски сион

СРИОКИ

смон

Отр В01

дерков водрузиша, и фундамент положиша во имја Пресвјатија Богоматере, славааго Јеја Благовјешченија, јеже деспот предварил и привилегију одарил, в котороЈ седам на десјат сел монастиру Крушедолу даровал, јегоже и Митрополију Срему нарече, в љето 1496 во јеже би с тјеми селами монастир тој основати и воздвигнути возмопш, и в препитание монахом бига во вјеки., обаче в маљевремени по том деспот преставилсја, турскајаже сила на Срем наступивши, Максим јеромонах Бранкович взем мошчи свјатија отца и брата своего, и магер. остави Купиник и отшед во Влахо запланинскују земљу, и тамо љубезно воспријаг бист Радулом воеводоју, и на престол Архиеиискои ства влахијскаго возведен бист. Семуже војеводи нреставлшусја, Михна по нем наста, котори завистију на митрополита злобствовага начат, јеже видјев митронолиг и чрез њекоторих јему љубимих бољаров: дјело посолства ко унгарскому краљу, јему митрополиту исходатаивше зане в дјеље сем добрје искуство ведушчему, понеже и прежде посилаем бист, .јако во Молдавију, тако и во Унгарију во времја Радула воеводи и Богдана, Молдавскаго воеводи, тјемже дјелом посолсгва, јако унгарскија обичаи добрје знајушчему, отпушчен бист митроцолит Михноју воеводоју, о мирје с краљеа добрје устроити, иже всја своја отај вземжи краља, достизает, и о мирје с ним добрје устрои и посланија краљевска Михни отсилает, и к тому прочее к Михни, ниже паки своеј обитепи возвратисја, но в Купиник ириходит, остављаем бист посем во времја тое секелски народ в седмоградских тамошних планинских горах пребивајушчи, воспротивистасја кралу унгарскому Лаушу, или Лудовику втором, јегоже посланике данка ради њекотораго нрисовокупленија пришедших от краља, Секели поемше побиша. Того ради крал на них ратију востал, гдје вељено и сербском воеводи Сгефану Јакшићу на бран изити, Секели же видјевше унгарскију силу на себе грјадушчују, просиша Михну воеводу влахозапланинскаго в помошч им на бран прити, јегоже пришедша во брани тој Сгефан воевода сербски смерти предаде, по нем воеводоју Њагое наста, которл паки Максима митрополита во влахо-запланинскују земљу, к своему престолу возврати. Приснјевши же митрополит с Братоничноју своеју, јемуже новељено бист с

собоју цривести, и в мјесто Бистрици достигше, идјежв воеводоју и бољари с велик>ј у честију воспријат бист, и тамо браку сочетана бист братинична митрополитскаја с Њагоем воеводоју, и деспотица наречена, јако десиотскаго племени сушча, таже ошдд воевода со супругоју своеју деспотицеју во пресгопно свое мјесто Арџпп, посем умољен бивает воевода супругоЈу и тестом, в монастирје Бистрици, идјеже браку сочетана бист воеводје, церков тамо воздвигнути при тамошњеј рецје Арџлш, тјемже именем Арџиш нарекоша, идјеже и Митроиолију водру^ зпвше, таже воеводу с бољари с тестом в древнее м.јесто престолное Терговишче зовомое преселитисја понуждајуг, идјеже паки тесгом и супругоју умољен блст воевода иа монастир на високо холмије воздвигнути, јегоже Диндал нарекоша; воспомјануже митрополит Максим, во своем отечествје првд початују церков и келие, и тако со уговором зета своего воеводе Њагоја, и инаго в мјеото себе епископа им посвјатив, и престол пастви своеја јему вручив, посем со многими дари и милостинеју воевода во отечество јего отпусги. Приспјевши же митрополит Мгксим во сво-з отечесгво Сирмију, идјеже вншеиомјанугују церков крушедолскују и келие от запада воздвиже, монахов собра, ихже уча, и настављаја страху Господњу. По малом времени отходит ко Господу јегоже возљуби в љето 1516. Ог више описатаго предлога сего, вједомо буди, јако церков и монастир Хопово первјее основа и воздвигнут Архиепископом Максимом Бранковичем, около љета 1490. Последна в љето 1495. монастир Крушедол основа в љето 1495. привилегиеју одарен, а конечно совершен тјемже митрополитом Бранковичем около љета 1512.* Внутр назнаменана Ваеилием Недељковићем игуменом Хоповским. Љета 1490. нонастира Хопова фундатор нерви јест свјаги Максим Бранковић архиепископ, десиот сербски, иже около того љета созидал церков. Посем ктитори от горњега Ковина у љету от рождества Христова 1576. сију церков созидали. * Манастир је Крушедо подигао владика Максим који се покалуђерио после 1495. и то између 1512.—1516. и то помоћу влашког војводе Јоана Његоја, а тобожња доровиица деспота Јована од 4. Маја 1496. апокрифна је. Уред.