Српски сион

г>«* 11.

■ -р 303.

(Епископи су обвезани кромје закопог препјатствија сви на Сииод долазити). Број 6. — У дјелокруг Синода као „врховне законодавне и управне власти" снадају све чисто духовни и црквени административни предмети, и оне, расправља и решава Синод сам, а ове споразумно са црквено народним Сабором, Почетницу, иницијативу, у овим послед њим стварима, може узети или Синод ијш Сабор. Број 7. — Синод, као суд трећа је инстанција у свима судским и црквеиим административнима иредметима; друга и последња у дисциплинарним парницама, против званичника консисторијалних поведенима. „Синод у првој и последњој инстапцији суди енископе и чланове митрополијско црквеног Савета у дисциплинарним стварима". Странама нездовољнима са изреком синодалним, уколико се ово не тиче чисто духовни иредмета вјере и обреда, остаје отворен нут рекурса на височајше место. Рекурс пречи извршење пресуде синодалне. Синод има свога бележника (које званије одправља патријаршееки секретар) „кога патрвјарх ноставља" и (послужује): „Синод се служи" печатом патријарашким. „Пословни језик Синода је црквено славенски". Врој 8. — У нижем степену, али равнонравно са патријархом, упражн.авају црквену власт и управу у свима дијецезама, уколико предмети не би искључивој власти епископа принадлежали, дијецезални епископи посредством дијецезалне учраве, са опредјеленим бројем чланова од монашеског, свештеничког и мирског реда. (Код §. 8. одељени глас г. г. еписвопа бачког и вршачког). Број 9. — Дијецезалну управу саставља дијецезално надлежетенство, које је или црквено или школско. Број 10. — Дејецезални црквено надлежетелство, (тако звани) консисториум, састоји се из енископа дијецезалног као предсједника, једног иоднредсједника од црквеног реда, „и пет редовних приеједника ито": једног присједника од монашког чина и два присједника од свештенства мирског и два присједника од мирскога реда ; једног бележника без различија чина „који је уједнои реФерент по струци духовној", и једног Фишкала, који има бити цензурирани

адвокат, који је реФерепт но струци црквено административној. Како нотар, тако и Фишкал дужни су „све президијалне ствари од епискоиа им наложеие израђивати", са нотребнпм бројем канцеларијског особља. Број 11. — ГЈодпредсједника именује сам епископ, присједнике пак на тројствепи нрсдлог епископа именује у први мах иатријарх, а после, опет на тројствени предлог епископа бира сам консисторијум. (Исто тако бира копсисторијум и Фишкала). Нотара, Фишкала и (друго) особље канцеларијско (именује) „поставља енископ". (Присједници свештеног чина морају пмати довољно снособности и знања потребних, језика, а мирски имају још и правно изображени бити). „Мирски нрисједници имају се — колико је могуће — постављати од правника". „Редовни" присједници (се постављају сви заједно са Фишкалом стално, и) могу због неиспуњавања дужности „или другог преступа" 1 еписконом од званија одлучити, а по околностима и путем дисцишшнарне парнице од званије дигнути_ Подпредсједника, бележника „и Фишкала" као (лица) „чиновнике" од епископа именоване, може енискон сам, ако за добро и нужно нађе, другима лицама заменути, што се и о прочем особљу канцеларијском разуме. Број 12. — Кромје (сталних) „редовних" присједника могу од сваког реда бити и почастни, (који се но предложеном начину бирају) „које именује епискон" (а епископу се задржава и даље ираво, да достојнима одличије ово дати може). Присједници ночастни (долазе на консисторију ао реду, који се за њн определи и участвују у расправама али решителнога гласа немају) „замењују — кад се на то позову редовне присједнике у случају том, кад су ови запречени". Почестни приеједници (држе се да су званије своје оставили), ако трипут једно и за другог на онредјелени им рок без довољног узрока на консисторијум нису дошли, и тада се и огличија, са званијем овим сајуженог, лишавају) „могу се са званија свога уклонити на исти начин као и редовни." (Присједници по отличију само позвапи долазе на консисторијум, и ползују се овде оним преимућством, које и иочастнима присједницима пристоји).