Српски сион

О тр . 304.

Подпредоједник и присједници (стални, имају умерену плату с нуним наушадом, који су изван места резиденције епископске, коју ће плату Сабор опредјелити) „врше своју дужност бесплатно". (Фишкала је плата ао досадашњем 300 Фор.. нотара, који је уједно и секретар енископа 800 ®ор., а писара 300 Фор.) „Фишкал има плату 1000 ®ор., нотар 1000 Фор., писар 500 Фор." (Служитељу канцеларијском определиће плату Сабор. Трошак канцеларијски подмиририваће се по досадашњем употребленију паушалом од 300 ®ор., који се сваке године подпуно издавати, и кромје потреба канцеларијских и на нодмирење трошка званичних комнсија употребљавати има према рачуну, који нотар конзисторијални водити и консисторијуму давати има). „Епископу се додаје 500 ®ор. као паушал за подмириње послуге и потреба канцеларијских". Број 14. — Дјелокруг консисторијума је онај, који је кр. рескрилтом од 10. авг. 1868. односно епархијском уредбом од 1871. год. за консисторијум и административни одбор онредједен). „Консисторијум подномаже епископа а) у одржању вероучења у чвстоти својој, б) црквених потреба у целости, в) расправљању свију међусобних раснра између манастирских настојатеља, јеромонаха, јерођакона и монаха; даље и т. д. као у рескрипту од 10. авг. 1868. IV. А. §. 14., г) д) е) ж) бира на тројни иредлог епископа ђаконе, з) и) ј) к) л) — у (из п. одсека пренето у I.), М ) б ( „ „ „ „ п „)• Број 15. — При расправи (чисто духовних) предмета „набрајаних под §. 14." мирског реда нрисједници не присуствују, но на њихово место ириставља епископ, ако се за нужно нађе од почастних присједника свештеничког реда двојицу, и тада и ови имају рјешитељни глас. Расправу (црквени административних) предмета, одсуство мирских нрисједника не пречи. Број 16. — Седнице консисторијалне држе

се редовно сваких четрнаест дана, изузимајући велику и светлу недељу и даље од Божића до Богојавленија, а изванредну седницу може епископ ио потреби свагда заказати. Број 17, — Предмети се решавају већином гласова. Ако би се гласови на једнако нреполовили, онда рјешава глас предсједника. Ако се у нредметима (чисто духовне ирироде) „набрајеним у §. 14.", гласови тако поделе, да на једној страни с једним гласом мање буде, и овој страни предсједник епископ, са својим гласом приступи, онда се рјешеније по оној страни изриче, на којој је предсједник. Број 18. — Изреке у §. 14. наведеним предметима, у одсуству еиископа донесене, могу се онда само извршити, кад еиископ то одобри. Број 19. — Енискон има власт предмете одлагања не трнеће, и нрезидиалним путем обавити, но то се свагда идућој седници знања и иротоколираЈБа јавити има. Број 20. — Подпредсједник и сви присједници консисторијални како (стални) „редовни", тако и почестни ири ступању у званије полажу заклетву, коју ће св. Синод опредјелити. Исто се разуме и о Фишкалу, бележнику и „писару" конзисторијалном, за које (ће Синод такође сходну заклетву прописати) „се ирилежећа Форма заклетве пронисује". Врој 21. — Сви се предмети у консисторијуму пресуђују : а) по св. писму старог и новог завета; б) но канонима аностолским; в) но канонима седам васељенских и девет номестних од нравославне цркве примљених Сабора ; г) по канонима св. отаца, који су у втором канону трулског Сабора изложени, и у опште но законој књизи, такозваној кормчији у колико грађанског садржаја опредјеленија њена неби у сукобу била са државним законима; д) по већ иостојећим и у нанредак установити се имајућим уредбама св. Синода срцске патријаршије ; е) у дјелима уираве и дисциплине манастироке постојећим, и установити се имајућим правилима монашкима, и на нослетку ж) по височајшима краљевскима и министеријалнима уредбама и државнима законима. Врој 22. — Постунак судски онредјелиће се другом уредбом, а дотле важи ноступак у системи консисторијалној од 1782. прописаии.