Српски сион

81 Б р .Иј СР ПСКИ ... ; Ирој 52. — Народно-гаколски Савет као и реФерент школе одговорни су Сабору за своје дјелање. Број 53. — Народно-гаколски Савет ползује се печатом за ово надлежанство већ уведеним. Број 54. — Сва преднаведена надлежателства могу имати свој нословни ред, који сама сачињавају. Број 55. — Посдовни је језик код свију ови надлежателства сриски са кирилицом. У Карловци, 25. Аирила 1875.

Боко-Которска епиекопија и Кипријан Стануловић бивши архимадрит ковиљски. (Д в а п и с м а.) Поводом смрти блажене памети еиископа Бококоторског Дра Герасима Петрановића, неће бити без интереса, да изнесем на јавност два писма, која сам нашао у архиви Ман. Ковиља, и која се односе на попуњење те новоосноване срнске епископије, а за која се досада није знало. Превишљом одлуком царском од 6, нов. 1870. креирана је у Далмацији поред већ постојеће еиисконије задарске још једна са седиштем у Котору, а делокругом који се простире на Боку и Дубровник. Приликом попуњавања те нове епархије обраћена је пажња двора на архимандрита ковиљског, Кипријана СтануловиЛа, који је више година служио у Задру на клирикалној школи Он је понуђено му епископско достојанство с благодарношћу одбио, услед чега је 25. фебр. 1871. именован сада умрли Герасим Петрановић. Писмо, које је од аустр. министра просвете упућено на архимандрита Кипријана, написано је врло учтиво и ласкаво, а гласи дословце овако: Еиге Иосћ\уиг<.1сп ! 8еше к. ши1 к. АробЈоНасће Маје8(;а,1 ћаћеп тх<; А11егћосћ8<;ег ЕлГчећНеввип^ уот 6. поУетћег 1870. (Јле Етсћ1ип§ етез, <Ие §г. ог. 01аићеп8§епо88еп Лег Ба1та11пег Вегкке СаМаго ип<1 Еа§и8а итјГазбепЈеп е г Ј ес 1Н8сћ-опеп1;аН8сћеп ВјзИтта тИ <1ет 8Н/,е јп СаМаго аПег^тиН^з!, /,и »•епећгш^еп ^егићГ. Еа 181; ћеги§Нсћ <1ег \Уаћ1 етег, гиг Уег\уа1-

СИОН С ТР . 307.

ип <1 сНе ћосћ&епе!$1е МН\у1гкип§ Е-у?. ЕхсеПепг^ Тип^ <Невс8 пеиеп ћ18сћоШсћеи Ат1е8 ћегиГепеп ип<1 ћеШН^еп РегабиНћкеПеп <Не АиГтегкзаткеН 8етег к. ип<1 к. Аро8(;оИ8сћеп МајезШ аи? Еиге 11осћ\уиг<1еп §е1епк4 \уог<1еп, гита1 Нтеи, <1ег 81е У1е1е Јаћге 1п ВаћпаНеп ги^ећгасћ! ћаћеп, сНе <1огН§;еп УегћаИтбве аи8 е1»'епег ЕгГаћгип^ лаћег ћекапп!; 81п<1, ип<1 81е аи8 1ћгег <1огН§еп \У"1гк8аткеП <1аз ће81е Ап<1епкеп 1Нп(ег1а88еп ћаћеп. 1Часћ<1ет Еиег Носћ\уиг<1еп је<1осћ 1т Јаћге 1852., <Не ћ18 <1а1Ни тпе^ећаћ!е 81е11ип& ап <1ег С1ег1са18сћи1е т 2ага аи8 <1ет Сггип<1е ги уег1а88еп 81 ећ ^епбНИ^ §'е8ећеп ћаћеп, \?еН Итеп <1а8 <1а1та1тег КНта тнсћ!; гика^Пећ \уаг, ти881е 81сћ уогег«! <1агаиГ ћезсћгапк* \уег<1еп, ап Еиге НосћетигДеп <Не Ап&а^е ги псћЈеп, оћ 81сћ 1ћг Се8ипс1ће11;82и81;ап(1 §е§еп\тагН& 80 \уеП ^екгаШ^!; ћа1, (1а88 8је 1н (Незег Ве21ећии§ ке1п Ве<1епкеп 1га^еп \?игс1еп, 1т Еа11е (1ег А11егћосћ81;еп Егпеппип§' <1а8 ћ18ећбН1сће Ат1; 111 СаМаго апги1;ге1;еп. 1сћ егзисће Еиге Нос11\уиг(1еп т1г 1иегИћег тП ШипНсћег Ве8сћ1еип1§ип§ иптН4е1ћаг е!пе всћпННсће А п 1\ уог1; ги §'ећеп, ит (НевГаПз \уе1(еген а11егип1ег1;ћаш^81еп УогГга^ ап 80111 е к. ип<1 к. Аро81о11сће МајезШ! егвГаИеп ги кбппеп. Сгепећгт^еп Еиге Носћ^игДеи <1еп Аиз<1гиск тетег ћезопЛегеп Носћс8ћа12ип§'. Еиег Иос1и\ми'<1сп ег§ећеп81ег 81;гетауг т р. "У71еп, ат 13. №оуетћег 1870. Одабраним немачким језиком нанисани одговор на ово ласкаво писмо, приказује нам са најлепше стране скромност Кипријана Сгануломића, којом је нонуђену му са царског престола мигру благодарно одбио. Исти одговор дословце гласи: Еиеге ЕхсеПепг! Ваз ћосћуегећг1;е 8сћге1ћеп Е\\ г . ЕхсеНепг уот 13. Коу. 1. Ј. <1аз 1сћ егз! §е81егп егћШ, ћа! т1сћ 1п ПорреНсг В1сћ(пп^ 1'геи<Н§ ћегићг!;. Ег81еп8 181 е8 (Не АПегћбсћзЈе Спас1е 8етег к. к. аро81. МајезШ \уе1сће иНг ги Тће;1 \уиг(1е, ип<1 181 е§ сНе Се1е^епћеН тее1сће 81сћ тјг <1агћ1е1е1, <1ет АПегћосћвЈеп Тћгопе ип<1 Нег КНсће јп егћбћ!ег \\ г е1че, а18 Шб је1г1;, сНепеп ги кбипеп. Ве1<1е8 уегзкеће 1сћ 1т уоПен ИтГап^е ги \У11Г<П»еп, —- ип<1 \уепп 1сћ §'1е1сћ је1г1 (1еп ИеГстрГиш1еиел Оапк Гиг сНе а11егћдсћ81;е СиаиЈе /