Српски сион

(Ј *р. 308.

01-кСЛЖ СМОћ

јп Вемећипа 1 аи!' (1еп ШзсћоГзроб^еп ш СаМаго аивгиЛгискеп ииг ег1аиће, 80 1'о1^е 1сћ пиг с!иг Еш§ећип& шешеа уоп ипђе^гепг^ег ЕгкеппШсћкеИ 111»егк1;го1пеп(1сп Неггеиа. 8о §го88 шЛезаеи сИезеЊе 181, 181 еа п1сћ1; тш(1ег сИе Рги1'ип§' ап тк 8е11)81, о 1> пп(1 1птеГегпе 1сћ (1ег тк А11егћосћ81 ги§;е<1асћ1еи АиГ§аће аисћ ги еп18ргесћеп уегта§'( ) Аћ^езећеп уоп а11ет Ап(1егеп, копп1е 1сћ Ш1сћ ће1 (Незег Рги1'ип§ (1ег Бћеггеи^ипд и1сћ1; еп!8сћ1а§еп, (1а«8 1сћ <1игсћ у1е1е Јаћге ип Еећг1асће ћевсћаШ^ ипс! аисћ 8оп8(; ат §е18(;Исћеп ЕеМе 1ћа%, пии ће1 уог§егиск!ет Аћ г Јепе ЕШш^кеИ ипо! јепе кс1сћи«;кец 1т Усћаћеп уегШ188е, оћие \уе1сћег 1сћ (Не ш1г 2ц§е(1асћ1е У(;е11ии§ пиг 8сћ\уег ипс1 тап§е1ћа11; ћећаир1еи №игс1е. 1сћ ши88 (1аћег — 80 8ећг е8 шетег ииће§гап21еп ВаикћагкеН 1иг (Ие Ш1г 1и Аи881сћ(; §е81еШе Аи82е1сћпип§ \У1(1ег81гећ1 — ппсћ а1в ћ1еги тск1 текг деегдпв'1 егк1агеп, ип(1 Е\у. Ехс. &аиг ег^ећепа! ћШеп, ћ1еуои Ак1; пећтеп ги ■»оПеп. &епећт1§еп Е\\ г . ЕхсеПепг Мегш11 сНе Уег81сћегип§' шетег аи8§е2е1сћпе1еп НосћасМии^ иш! ИеМег Ег§ећедћеЦ, пи1 \уе1сћег 1сћ т1сћ ги 2е1сћиеп (Ие Ећге ћаће. Еиег ЕхсеИепг §ап2 &ећогваш81ег В1епег Сург1ап 81апи1оУ1С8 т. р. АгМшапсШ! уоп К оу П. Шоб!. КоуПј, (1еп 2. Бес. 1870. Овај одговор најбоље карактерише мудрост и скромност архим. Кипријана, кога „народњаци" седамл,есетих година, и свештенички и световњачки, радо приказују као луда и сујетва старца, само зато, што се и он ондашњој струји, која је на манастире и калуђере јуришала, јуначки одуоро, те тиме увредио неизмерну сујету неких „народних великана". Евала му и за то, и за ово писмо, којим је побио тврдњу, да калуђери не бирају средства којима могу до власти и положаја доћи. То су сјајно нобили Рајић и Руварац, а ево и Кипријан, који одбијају сјајне митре и радије остају у својим скромним ћели.јама, а власт остављају другима, који тежз за митром, па ма она „од рогоза" била, што рекао покојни директор Пантелић. Ман. Ковиљ 1906. Дрх. Г. В.

Декрет царице Марије Терезије од 29. Ацгуста 1752. Д. Р. Када је оно у почетку шесте десетине 18. века српски народ из бивше потијске крајине и околних крајева иочео да се сели у Русију, које због насртања на веру, коЈе због несносних спахијских и државних чиновника, терета и других гоњења, а доста и ио наговору којекаквих бездушних агената и нрогува, да се тамо прелиЈе у Русе; тада су аустријске државне власти по свом начину удариле у разна обећавања, ири чему су главну улогу играле српске привилегиЈе. Значајан је декрег царице Марије Терезије од 29. Августа 1752. године, што га Је упутила митроиолиту Павлу Ненадовићу, који га је овом својом проиратницом обзнанио српском народу. Павел Божиеју милостију Православни Архиепископ карловачки, и всЈего в державах их цесаро кралевскаго величества обрЈегаЈушчагосја Олавено-сербскаго и валахијскаго Парода Митрополит. Честњејшим архимандригом, преподобњејшим игуменом — и всЈего нашего восточнија цркве греческаго закона Бтагочесгија, во епархији Нашој сремској обрјегајушчимсја нравославним христианом в дусје свјатом чадом Нашим возљубленим, Благодат и Мир от Б^га, от Нас же молитва и благословение. Како их ц. к. величесгво Наша всемилостивјејша монархина чрез високославну своју дворну Илирическу депутацију на Наше, честнаго клера и славнаго Народа нашего от неколико Саборах Народних их величеству предиожене тежбе и тужбе на ослабу тегот и утјешение обшчества Нашего благоугробњејше резолвирати изволили јесу, Христољубија ваша из прилагаемаго отниса и превода Нам изданаго под 29. Аугуста сего љета по новом календару декрета ширше разумјети и јавно видјети могут, коим начином всевисочајше поменутое их величество нромотривше да многе незгодв и к тужбам узроци досад јесу из мерзости и разногласиЈа мехду кралевства мажарског бивателми и нашим народом произходили, чрез своју славну кр. мажарску дворну каицеларију и конзилиум локумгененциални равно