Српски сион

Сст 392.

СРПСКИ

сион

Бр. 14.

всеми усердно пријмите и што је његово мирие све му липое иплачујте и да неима смјети ни један от свјашченика у његову нурију и тако да знаете и прочее. Милост Божија и покров иресвјатија Богородици да пребивает са всеми вами бојашчесја Бога. Амин. М. П. потћис грчки нечитак, само се може прочитати валевски. Печат величине данашњег 20 Филирца. У наоколо Паше Митропол1т валевскј., у средини гурски натпис. За овог митрополита Пајсију (који се спомиње 1751.), рече се у штампаним беседама владике ужичког Јоаникија (Нешковића) Београд 1868., да се не зна иоуздано, али се по језику у синђелијама које је он издавао може закључити, да је био родом Грк. То се исто види и из ове синђелије, коју је грчки потписао, и ово је јасан доказ, да су грчке владике и нре укинућа пећске патријаршиЈе седели на српским владичанским столицама. Овај се митр. Пајсије наводи и у „Записима" г. Љубе Стојановића и то под бр. 3002., у ком се наводи да је био у Ваљеву митрополит 11. Феб. 1751. и бр. 3022. 27. Јунија 1752. II. Синђелија митрополита зворничког Герасима. Д. Р. Герасим милостију Божиеју православни митрополит зворнички и прочих санћак патрон. По благодати и дару в'ласти в'свјатаго и живоначалнаго духа, даноју нам в'ласт сију свјашченики поставлати на степени по преданију свјетих апостол и Богоносних отец, тјемже пришедши же к смиренију нашему диак Григориј чрез духовническаго и поставихом јего иподиакона, диакона и совершена свјашченика вручисја же јему, сија Наша Грамата свидјетелства ради и вјерованија рукоположенија нашего.

1781. Мца Априлија 4 ден. Грчки нечитак потпис. За чудо, да се у овој грамати не спомиње место, где има поповатп запопљен Григорије. По потпису се види, да је митр. Герасим био Грк.

Стеван Стратимировић. Д. РКако се и у „Шематизму митрополије карловачке" за 1900., ког смо на бр 3 У руку уредили према предатој нам гра|ји, погрешно наводи и животопис Стратимировићев; то ћемо за сада овде да га исправимо и допунимо. Стратимировић ја изабран за епископа будимског једногласно 15. Маја 1786. Митрополит је Путник ставио Синоду за исто место ове кандидате: 1) Стевана Стратимировића архимандрита крушедолског. 2) Генадија Димића, архимандрита раковачког. 3) Карила Живковића архимандрита гргетешког. У Синоду су били присутни: Петар Петровић, владика темишварски; Јосиф Јовановић • Шакабента, владика бачки ; Павле Авакумовић, владика пакрачки и Јован Јовановић, владика карлштатски. Стратимировић је изабран за Митрополита-Архиепископа на народном сабору у Темишвару 28. и 29. Октобра (8. и 9. Новембра) 1790., инсталисан је у Темишвару 21. Новембра (2. Децембра) 1780. Умро је 23. Септембра 1836.

Салва гвардија дата манаетиру Прибиној глави од генерала Валиса 1739. Д. Р. Из „ Оииса сриских фрушкогорских манасшира 1753 .", види се, да је само манастир Хопово добио и имао те године „Салва гвардију", дату му од цара Леополда 6. Марта 1692. Како смо добротом управитеља мана-

1752 мца декемврија 3. дан.