Српски сион

Ер. 14

пион

Стр. 393

стира Ирибине оаве г. Данила Брзаковића догали до Салве гвардије, издате истом мавастиру од генерала гроФа Валиса, то је овде у верном пренису наводимо. Салва г в а р д 1 а. ГеифПЕ. СЗлиФерг ГраФ-в Валлисв, БаршнтЕ. на Кар 'рнкмаинЂ римского величаств1а коморн ]К г Б дворнш, воинственнћ10 саветникг генералг Фелдмаршалг и военачалникЂ, началник1. и вшевода кралевине Оерв1е и тамошн1н администрацГи ПервШ и началнш иодобн -ћ висмјко кралевскш реда Б ^ћлаго «)рла гавалирЂ, в-б нин ^ћтшее врем-ћ вђ Маћарск«)и цесарскшК арманди коммандирати Генералт>, и нри>ч. и при»ч. Понеже в г б римскаго цесарскаго 1«ко ва ХишнанЈи, Маћарско#, Бшхемскши, кралев ;каги) каеолическаго велвчаства нашегад всемилостивћишаги) Господина и)соблив8го иротекцш владателствожо и Салва гварД1К), монастирЂ Привина глава, со принадлежаш,им , Б1 иЈ (,аш'ами и нивами и ливадами, винскимгЛ и ишогцнимн заградами вр 'ти >градми или виноградмБг и башчамБ1 всеми принадлежаш,ими Гако ВБнВтарх, сјце и вт>не монастирн имћноваиними и неим^ћнованними вешчмБ1 васпринса. Зати> бВдВтљ вси и всакш во височаИше номан8ти>: Свати; цесарскаго и кралевекаго каеолическаго величаства: поставленнБ1в, ВИШННК И НИЖНБ1И В0ИНСТВеНБ1И и >Фицири и солдати, п^ши и коники со сбгмђ воспомепутБ1И ибш ,Б1& себ коммандћ вђ ниннћганее времћ подрбчнБШ, и>баче честн1Ј заиив &дати да васпомнн8тБШ монастир Привина-глава вђ кВп^ћ со всеми движимими и недвижимими веш ;мн и принадлежегцими си)бствении ?властними внутерними шбиталиш;ми, новчаними, казанми и пршчимт. е ^торзишном-в неодтаготитисл, ниже каковимг инимђ , начинишЂ чрезт. силни; ®нт1е, тами) и >бретагош,ихсн л4тнб1 ИХ сподоблш« шах -Б, ниш,!. и пренитата, малаго и великаго скота и вселхтЕ, пршчих вегцехт. кр\«мћ изнтја, ^аковалиби) т8ди та вепдЂ звати и им^новатисе, ниже за себћ самаги) каковЈа либи» сотворити ц>биди, или чрезт. ваппн подр8чн1н таковјл и )биди и тш,ети доп8стити и творити новељети, за нес8мнени>е и неи >ставленни>е наказан^е и казнЂ

нредступником -Б сеги; цћлаги) и постоанно твердаго оуказа да оуст^паготг, и>днаки»жг всакомВ С1Н) пости)анн8го Салв8 гвард1го чествовати и испл'нати решпектирати надлежит и дл 'жанчЕ. есттв. С коимђ ш драФа и казни себе соч8вати и сохранити будетт,. Дато во велдлаг8р8 при Каменици Ј8та в. по римскому 1739. года. К 8. V" а 1П 8.

Заклетва протопрезвитерска. Д. РПатријарах Јосиф Рајачић, видећи да нема прописане заклетве за протопрезвитере, а знајући њихов делокруг, наложио је своме придворном архиђакону Герману Анђелићу, да састави за њих заклетву, што је исти и учинио. Ми исту доносимо по концепту Германовом, те с тога и не знамо, да л' је она у опште ступила у живот, или је остала само као концепат. У осталом, било једно, било друго, могло би се по њој саставити заклетва за протопрезвитере, који ни данас не полажу заклетву при ступању у званије. Во имја Отца и Сина и свјатаго Духа. Аз Н. Н. новопоставлени Протопресвитер Н. кленусја Богом живим, пречистоју Богородицеју и всјеми свјатими божијми, јако аз преданија св. Апостолов и Богоносних Отец, иже на седми вселенских и помјестних православних Соборјех изложивше и иними пути учение и наставление нашеја православнија Церкве основавше сушчим нам во православној вјерје предаша, како учити и како творити неуступно держатисја, образ всјакаго добраго дјела стаду и всему подручнаго мње протопресвитерата Н. свјашченству сотворитисја буду, јако аз всја дјела, котораје мње со званием протопресвитерским повјерена сут, совјестно, охотно и точно отправљати; никому ни по љубави, ни из мерзости, ни из чаемија награди или користи каковија, или во неправедном каковом требовании или дјеље ниже спомошчествовати, ниже во праведном по положенију моему препони