Српски сион

Бг. 1о.

(МдМ оиои

С тр . 411.

товног сталежа двје третине> а једна само из светтеничког, овај други сталеж са једном својом третином са свим излишан и илузоран, но самој и оној суречици нашој Србској : „Два лоша, избише Милоша". 3.) Што се и сами државни сабори састое из два равномоћна сталежа, односно из народних посланика и великаша. У проткваом случају, гди би из једног сталежа двје третине било, а из другог јецпа, па оба скуна радили, тамо би зацјело сабори такови имали исте оне посљедице, кое имадоше државни Сабори Француски од 1789. до 1799. у кое је ушао тако као код нас гра^ански сталеж са двје третине већим броем од клера и племства, па, кои доведоше народ Француски до нечувеног преврата, да је краљ и краљица и да су не броена прва и најодабранија лица под гилотану бачена, да је христианска црква са свим уништена, земља опусгошена, и да напослетку мораде одважан солдачки мач доћи, да такој несрећи, међусобном клању и немиру крај иостави. Даље против хваљеног закона IX ог стои и ова истина: 4.) Да се закон ни један пређе не доноси, већ што се је мњење од тицајућих се лица или дружтва поискало. Тако видимо и данас при намјери кр. владе о новом уређењу Жупанија, гди се мњенија ишту од свију догичпих муниципија. Исто овако требало је и од Свјетјејшег Синода мњение поискати пређе, већ што је честохваљени закон и у иредлог дошао, кое ние учињено. И 5.) Што под саборима таковим, у коима је двје третине световњака, а једна само свештеника, пикаква дисциплина и никакав ред мјесто имати неможе у цркви, и свештеник сваки прин) ђеним се налази ласкати страстима свј>-тине, мјесто да овима противстои, навластито мора угађати оним из народа нашег људма, кои у цркву не иду, неисповједају и непричашћивају се, кои све што је божие и црквеао јавно изсмјејавају, никога неноштују, ал су најбезстиднаи и најбезобразнии, па знају само користити се мирољубием, кротошћу и уступљивошћу честигих Христиана и себе

вамјетнути за предсједеике, одборнике и заступнике своих црквених обштина. Заиста сав овакав преврат проистиче из честохваљеног законског чланка IX г и изазива данас сваког разумног христианина, кои род свој србски својски љуби и жели њему да у заједници са стотином милиона православних остане и навјек се одржи, дл против таковог закона глас свој подигне. Навластито држим, да је на то позвано свештенство. Усљед тога и ја понизно подписани, у име мое и подручпог ми свештенства, а и добрих вјерних протопрезвитерата мог за строгу дужиост моју нађох поклонити се с' дубоким благоговјењем Светјејшем Синоду и најпонизние замолити, да би Светјејшиј Синод данас, кад су сви противници цркве устали и неусинно о пропасти њеној раде, премилостиво благоволио непоштедити пи труда ни спедства, па код највишег мјеста настојати о том, да се више хваљеив закон поправи тако, да толики број има у сабор наш црквенопро свјетни доћи из сталежа свештеничког, колики се год буде одредио за сталеж свјетован; на да се ово правило простре и на епархијске скупшгине и на протопрезвитерске и гзборне срезке сборове, нигди да не буде већи број свјетовних од свештеника; а при том да се донде, докле се честохваљени закон не поправи, никакви Сабори црквенопросвјетни, а тако и скупштине еиисконатске не држу, на и нре^тану садашњи јошг досад нигди у христианској цркви невиђени и нечувеви Одбори Административви и Школски; јер сви ти само пљепе и упропашћују клирикалну и црквену имовину, и све већи саблаза у цркви производе и расиростиру, а ништа доброг не доносе. ,.8его тебЈсЈпа рага1иг, сит та1а рег 1оп§аа соиуа1иеге тогаз". Време је јошт, да се црква спасти може. Светјејшиј Синод јошг никад од времена донешеног закона IX. од 1868, г. ние се тако састајао, ни ирилике имао, да к спасењу цркве многомоћну снагу своју развие. Но ако би се јошт и сад ћутало, то би, по немјеродавном мњенију мом, ирестао у цркви нашој Србској Христос и