Српски сион

С». 448.

СРПСКИ сион

Б р . 16

видим доисто нашему архидиакону СоФроиију и ја то ввдивши, дозвао сам СоФронију к себи и добро трактировао да ми шчо каже, и изпитивао да нијели се нридао на нину страну (Архиђакон СоФроније је био код владике Јоаникија Мартиновића, који је неко време био унијат, и при самрти Јоаникијевој је покрао његову имовину, због чега га је гонио митрополит Вићентије Поповић) али се закле Божиим вменем, да вије него у иравославију остге до смрти, и друго јесам га изпитивао тако, СоФроние шчо би си дао господину митрополити врховному да би патрон био, и он тако рече: хоћју старога източника се држати т. ј. вашег првосвјашченства и хоћју на сваку годину г. митрополиту давати по 200 дуката до три године, и ако ме посвети да будем јенополски владика, хоћју дати 2000 Форина готови, и до свое смрти да будем покорен, и ми шчо смо писали и пишемо, никако брез договора смијемо писати нашега ћенерала ни у Беч ни на друго место, того ради ваше првосвјашченство молимо, промотрите за нас шчо најболе знате, зашчо ми овци без пастира по Богу у тебе се уздамо, вићај за нас како смо мећу иноверци ласно нас погазити могу ако нам пастира и поглавара они нареде по нином начину. И то сам чуо господине, да СоФронију архидиакону сам наш ћенерал Коза хоће на владичество конФирмацију извадити у двору и дати, того ради ако видите да буде више конфузии и више да се отсече један пут, и ако изволите нашега архидиакона Софронију на то наместити, и ми кои се печалимо и после горега зла боимо, и ми велимо нега него кога унијата, зашчо видимо да у господина ћенерала удворен и руку слану му дае, и знамо да ние унијат, али покорен вашему првосвешченству. И молимо да би ово било потаемно да не чуе архидиакон да не буде више ковФузии, и отпишите нам книгу. Сотим препоручуем се и остаем нижајши и покорњејши раб вашему првосвешченству поморишке краине обр капитан Остоја Текели Поновић с. р, у Арада 1722, Марта 12.

Р. 8. И молвмо ваше првосвешченство да буде ово потаено и да не чуе нитко, теки ваша светвња и ние да зна и чуе Софроние врдничанин и више нисам писао него шчо сам чуо и видио. IX. Остоја Текоија Поповић јавља митрополиту Вићентију Поповића, што им је писао ексарх Вићентије Јовановић и пожурује га, да им што нре постави владику, Светејши и блаженејши врховни митрополите и архиепискупе Словено Срб» скаго народа, намже омиловатељу. Целовавие сотвораемо вашој свјатој десници јакоже своему оцу и архипастиру понизне васи народно, како оно исто писание наше шчосмо писали у ОФкригсрот јесте и њему (Вићентију Јовановићу) приказато, како га незахтевамо ни под један начин ни њега ни другога, него онога истога у кога су наши печати, и на то нам је отписао и велико се јазби и пише нам, кое зло знате од мене и протишчулаете у кригсроту, каде се нисмо нигде ни видили, а камо ли мое зло да знате, вити ви знате мога зла, нити ја вашега добра, а из тога, от селе акоћете четири владике метнути, ја немарим, него да ми излази моја плаћа шчо се належи једноме депудату (Вићентије је био посланик-изасланик народни у Бечу и благочастиви арађани, као и остала Србадија, у место да су му послали обећано, они радије бедише унијатством и њега и митрополита Мојсија Петровића, па и њега самог као митрополита), и вели, сами ватру ложите, сами у унију духате, и паки преосвешчени господине митрополите, ону исту парију оћете имати шчое он писао, али е саде било на итости те нисмо могли послати, и друго преосвешчени господине чудимо се шчо чините от толико време за бога, оћемо овај народ да пропаднемо, оће да нас друга беда притисне, горша нежели била, него вас за бога молимо, преоните док је за времена, немојте се поманивати и велми се чудвмо шчо учинисте о толико време, те недоћосте овамо и тога владику непостависте до саде, преоните да се тај конац откине, докле нас и свое руке ниси