Српски сион

Бр 18.

СРПСКИ сион

С тр . 509.

За Кенђелда је владика вршачки Јосиф Шакабеит у своме писму од 18. Фебруара 1801. митроиолиту Сгратимаровићу рекао ово: „По моему позњејшсму мњенију за Кенгелца најболше би било, за болшее подчинение и ноправление нрави јего, у једин монастир архимандрие сремске премјестити, како би близу Архиепископие, и всегда пред счима Ексцелевцие ваше бил, и вјашчшим ауторитетом и властију вашеју доводиоби се в неисправних во исправление и нод чинение — и тако би вес мјатеж в монаетирјех банатских против јего двигнудсја и утолил, и оа би временем своим благополучен и добрим архимандритом бил, и здјелалсја, а ваша би Екецеленциа могли јединаго от своих питомцев у Бездин за архимандрита уредиги, само Кенгелца от Темишвара и еиархии темишварскија отдалити. Ексцеленциа ваша добро учинисте что Кенгелца у монастир Бездин на покајание отслати, да се мало памети ејети поправит -— и калугерскому житију на викнет, ибо он в монашествје ни един ден в монастирје неировел — само да га нисте за нростаго јеромонаха настојатељу подложили, зане он не от псевдо Епископа во архимандрита произведен, но от законаго диецезана и брата нашего ; иравда что ја причини незнам, за коју Ексцеленциа ваша тако с Кенгелцем учинитсја, буди јему но наредби вашеј -— ја јего и паки в милост и покровителство будушчее Екс. вашеј, за љубов Блаженопочившаго Брата Нашего, а Кенгелцева Благодјетеља препоручају —" (Рукопис). По смрти Максимовој (-ј- 12. Марта 1800.) владика је Петровић хтео Кенђелца да премести из Сент-Ђурђа за архимандрита бездинског, ког је против воље митрополита Стратимировића произвео за архимандрита, због чега је између њих вођена велика преииска, с тога је митронолит по смрти Петровићевој (| 23. Дец. 1800.) отправио Кенђелца као проетог јеромонаха у Бездин. У погледу тог спора взмеђу митрополита и Петровића, и заузимања Шакабентина за Кенђелца, рече Павле Авакумовић арадски владика, у своме писму митроиолиту: „— — Ја и надахсја да Г.

Епископ вршачки касателно Кенгелца, да га примити не хошчет, тако одговорити будет; а что он алегира да правилни Еписгоп јего Кенгелца во Архимандрита про< извел то видитисја да он Г. Енискот вершачки мјешает достоинства хијерархии со сгепени свјашченства, ибо њест едино звание Архимандрита, Игумена, Протосингела и Протонресвитера, с степенми свјашченства, диакона. нресвитера и Епископа, сиј бо степени неизгладими сут. В прочсм и мое би мњение било јего Кенгелца кромје других узроков, и за то јеже удалити всјакија прочија раздори из Темишварскија Епархии дигнути; обаче на јегда састанемсја с вашеју Ексцеленциеју по далше видимому и искуситисја имушчеј вешчи мњение мое сказати буду. Он Кенгелац ишчет от мене иншчанцију калугерску всевисочајшему двору преданују на отговор что би он в первих на њу отговорил, а по том би ја изсљедовал, мњу ашче би височајшаја мјеста јему на отговор дати хотјели, то би в иервих јему на отговор дали, и таже с одговором јеговим мње за извидјение би послали; и за то Екс. вашу љубезњејше прошу совјет ми что скорие дати, јако в том постуиити, о чем и отговор от Ваше Екс. ожидатв буду —." (Рукопис). Овде сиоменута ивштанција калуђерска, такође је било дело Кенђелћево. Нашавши се Кенђелац у процеиу, а жељан славе и власти, потпише својеручно реверс 29. Августа 1801. у Темишвару, да ако га поставе за владику у Ердељу, да ће и сам, а и своју паству — Влахе — превести у унију. Тај реверс Кенђелчев доспе доцније у руке Стратимировићеве, те иовукавши га на одговор, признаде на писмено у синоду пред више епископа, да је он потписао поменути реверс, нашто буде обложен казном црквеном на седам година. (Види: „Шго се и како се и с које се стране досле покушавало, да се и код нас оснује Семииарија за кандидате свештеничког чина?" од Иларијона на стр. 35. Наспоменути нам је, да је и наш познати „Јединац" неки ираунук Кенђелћев,