Српски сион

Стр. 72.

СРПСКИ СИОН

Бг. 5.

ничење Сабора у законодавном му послу дометком, по којем би се тај посао могао вршити „у споразуму са синодом". Говор тај гласи изме^у осталога: „ . . . Држави је пак и онако право врховнога надзора остављено. Ако види држава да сабор нема мраво, она Ле заштитити синод шротив злоуиотребљења сабора, тако исто зашшиши Ие и јерархију прошив сабора. То се не може иорицаши, ако синод на^е да смо засекли у његова ирава, он Ле се иотужиши код владе, а кад нам влада то примети, ми ћемо знати шта ћемо чинити; а ја држим да се не ће то чинити". 5 Настаје на послетку и то питање: може ли врховни надзор утецати и на онај део саборске одлуке, који је донесен на предлог већине ревизијонога одбора. По позитивном наре^ењу, израженом у §. 19. т. 10. Саб. Устројства имају се закључни рачуни фондовски, фундација и н. цркв. добара „пре одправка заглавнога решења поднети председнику кр. уг. министарства ради надзора, да ли су у складу са прорачуном Сабора, и да ли је преглед у формалном погледу правилно обављен". По напред изложеноме, овај излив врховнога права надзора не истиче толико из потребе предохране према прекорачењу компетенције автономије, него из потребе државне заштите према нар. црквеном иметку, над којим држава тежи да своје право врховнога надзора с обзиром на намену и карактер иметка интензивнвје врши и проширује, као и из потребе заштите гра^анских, права (приватноправних) својих граЈјана, која она штити и према автономијама. Према томе није искључено да ће држава, позивајући се на ту позитивну одредбу, утецати и на тај део одлуке, ако стече уверење да ревизија тих рачуна у овој ствари у формалном погледу није правилно обављена, и узме у обзир нарочито ту околност да у овој ствари у смислу §. 25. Саб. Устројства није преслушан одговорни орган (негдашњи Саб. Одбор) нити је, у недостатку стату5 Постанак и раввитак срп. н. ц. автономије од Д. Руварца. Ср. Карловци 1899., стр. 81.

та о надзору над нар. цркв. добрима, којима митрополит и епископи рукују, који би статут имао Сабор донети по §. 19. т. 5. Саб. Устројства, — установљена автономна пракса о одговорности, саборскога одбора и руковатеља, па ни о примени одредбе о дотацији епископа, која се налази у §. 27. д.) I. Одс. Кр. Уредбе од 10. УШ. 1868 испитивањем праксе и код руковања са другим епископским добрима, почевши од увођења у живот те Кр. Уредбе па до данас. Врховни надзор државни имаће дакле да каже своју реч, и да заштити право повре^енога. у -ј- б + т . АДДг,.. Некад и еад! Када се прочуло при крају Новембра 1879., да владика бачки Герман Ан^елић ради на томе, да се принуди патријарх Прокопије Ивачковић да даде оставку, те да оде у мир, а он да постане администратор митрополије, — који је глас запањио све поштене Србе; народни посланици са последњег (1879.) сабора из Н. Сада, отправише патријарху Ивачковићу 2. Дец. у Даљ овај телеграм: „Према немилим гласовима који се у народу распростиру у обзиру промене у српској патријаршији и митрополији, ми долупотписани посланици на народноцрквеном српском сабору, сакупљени овде у Н. Саду из збора и договора умољавамо Вашу Светост да устраје непоколебиво на оном месту, на које Вас је поставило поверење народа изражено у свом законитом сабору: да изволи свој положај сматрати као део кардиналних права православног српског народа у овој држави; да изволи тим својим положајем стати на браник тих права, која су и у старим срп. привилигијама и у најновијим земаљским законима слободним избором српског патријарха и митрополита карловачког ујемчена, а која би се права најеклатантније повредила, ако би се тај слободан избор ма каквом субстанцијом илузорним учинио. Нека изволи Ваша Свешосш браниши нагиу законом ујемчену авшономију, која