Српски сион

Бр. 5.

СРПСКИ

сион

Стр. 73

такову субсшанцију, иа и само иомоИиишшво мимо наших автономних инстиутција. непознаје. Ми се обраћамо синовљим поверењем В. С., и уверени смо да дајемо изразе осећају читавог православног народа српског, ако изјавимо највеће поверење личности В. С., јер од кад је В. С. на столици патријарској, наша црк. просветна автономија није ни с које стране угатрба трпила, и наше автономне институције под начелништвом В. С. кретале су се свагда у оквиру закона. Ово ми сматрамо као заслугу В. С. и према народу и према држави и према отачаственим намерама самога нашега премилог владара. По томе одајући ово признање В. С. и изражујући највеће поверење према личности В. С., умољавамо уједно В. С. да изволи што пре похитзти у Карловце, где Вас очекују многи важни послова од последњег сабора, а наиме најважнији посао конституисање новоизабраног саборског одбора. У подпуном уверењу да ће В. С. овај наш глас уважити, остајемо са синовљим поверењем одани: Стеван Брановачки Др. Михаило Полит Десанчић Др. Ника Максимовић Др. Стеван Павловић Др. Ђор^е Натошевић Др. Илија Вучетић Др. Милан Ђор^евић Миша Димитријевић Александар Сандић. Иришки Срби на горњи глас, послаше 3. Дец. „Застави" овај телеграм: „Љубав и свест народна, бранећи црквено-просветну автономију нашу, изјављује Његовој Свешосши иатријарху пошиуно поверење, а гнушава се гадних сплетака оног иакленог духа (т. ј. Германа), који ће, другом јаму копајући, сам у њу пасти". А пре тога, на пронесене гласове, да Герман ради на томе, да постане администратором митрополије, рекло се у 183. бр. „Заставе" ово: „— — — Државна

власт, ако би изишла на сусрет пустим жељама бачког владике, учинила би у нашој историји десиримеран ашеншаш на нашу црквено- просветну автономију. Шта значи читав наш црквени устав, кад би се тако лако покосити дао баш у ово доба, у које је наш народ својим држањем дао јасна доказа своје умерености и законитости ? 1Пта онда зајемчава нашем народу његове установе у овој држави, кад би се реч једног чо века чиј глас у народу ништа не значи, више уважавала, неголи с највишег места санкционисани закони ? Не, таковом атентату не можемо се надати — Ме^утим, српски народ није тај, који ће од нове борбе зазрети. Нека пазе они, који ту борбу изазивају, јер могу уверени бити да ће читав наш народ као један човек на једној страни стојати —. Према таквом стању свеги патријарх ваља да пази, да га догађаји не прегазе, да у једном слабом тоенутку читаву вечност не изгуби. Сауеап1 сопза1ез!" Пре тога у 182. бр. „Заставе" рекло се: „— — Познато је, да по канонима не може ни епископ ни парох бити „умировљен", него може само због немоћи и других узрока добити коадјутора, ал за то епископ и парох остају, док су живи, ил док се каноничним процесом не би свргли. — — Пре свега не верујемо, да би сам патријарх могао захтевати своје такозвано умировљење. Неки истина хоће да преставе, као да је тај патријархов захтев излив неке највише моралне пресије, но ми ни у то не можемо да верујемо. Патријарх је вољом народа сео на своју архијерејску столицу, и та је воља довољна ограда и заштита против сваке пресије — —. *Ј друге је стране невероватно та горња вест и због тога, што би тај чин као што је постављање адмивистратора, био беспримеран атентат од стране државне власти на нашу, законом ујажчену, црквено-просветну автономију. Администратора патријаршије не можемо себи замислити без укинућа нашег читавог црквеног устава. Ђерман Ан^елић према сада постојећим установама нашим може бити комесар