Српски сион

Стр . 90,

ОРПСКЖ сион

бр. 6.

датеља, јако обшчих дјел и прав тјехже Ч. Ч. Монастиреј управитеља признавати, без него ниже на сл. спахијских столицах Монастирских, ниже на Конгрегациах сл. Комита Сремскаго чтолибо самовласно творити, ниже отвјетствовати, но с ним договариватисја, согласовати и во всјаких случаех Монастирских Прав зрјело, и в поразумјении с ним разсуждати. 3. Чест и права Монастирекаја во свјаком прикључении, јакоже и правое положение Ант Монастирских хранити, противо нападении зашчишчати, с противноју страноју ни по миту, ни по иној каковој обманчивој причиње ни словом, ни дјелом на ушчерб Монастирских Прав колудирати, в бесједе и писании относителне до противнија страни рјечи своја мјерити, ниже касам Монастирским суетних трошки причињавати, но всја на ползу Ч. Ч. Монастиреј в своје времја и јелико можно с маљејшим иждивением без закосненија искрењејше дјелати. 4. Документи, Процеси и Акта из Архив Монастирских без реверса в руки своја не взимати, таковија по бившем употребљении цјело и сохрано возврашчати, а не забацити или погубити. 5. Јегда в повиновение и в со}узје преднаведенаго високаго налога под 27. Аугуста 1826. в пунктје 2. у поминаемаго позивание от Р. Г. Настојателеј бивает, не отложно в Монастири дјел фишкалних ради приходити, таковија обстојателно познати, промотрити же и помјанутому Господину Архимандриту Раковачкому сообшчити, на развидјенив подносити, и с ним Г. Г. принадлежашчими настојателми в точном поразумјении бити, и дјелатисја имушчаја дшчаливјејше дјелати. 6. Поне четирекратно каждаго года чрез Ч. Ч. Монастири проходити, тоју приликоју над всјеми обстојателствами Прав монастирских касајушчимисја око бодрјејше имјети, јакоже и на добра пупиларнаја, и да куратор должности своја точњејше исполнает, со счетами же пупиларними далше не ваостает острјејше

изискивати. Протоколи развидјенија сче» тов пупиларних в Депутации основателно и приљежњејше водити : догодившијасја Маси пупилов оставших, абие до 15 днеј подобајушчим образом расправити. 7. Всјакому примиренију идјеже между поданиками Ч. Ч. Монастиреј бити может препјатствија не полагати, но паче к таковому примиренију праведним образом препирајушчијасја страни склоњати. 8. По неопходимој нуждје возродившијасја процеси нељеношо, не ожидаја сирјеч Г. Г. Настојателеј многократнаго опоминанија, или даже сл. Комитата угроженија что скорше ко концу приводити, касајушчајасја протоколи спахијских столиц Моаастирских неотложно сочињати. Вкупје с процесами в добром порјадцје, бев свјакаго извиненија содержати и да не изгубјатсја, добрје внимати. 9. На сл. Монастирскија спахијскија столици готовјејши приходити и на сл. комитатскија конгрегации, јакоже требје јест с нужними изјаснении и отвјети равним образом приуготовљен бити да имат. Тогда ради всегда по предварителном упутствовании Јего Превосходителства Милостивјејшаго Господина Архиепископа и Митрополита купно с предсловутим Господином Архимандритом Раковачким в Вуковар отходити, ту в је ■ дином дому с ним пребивати. Вкупје воввришчатисја и с њим купно отдуду Ч. Ч. Монастирем извјешченија за вједомост и управление давати. 10. Власт опредјеленија термина, Монастирја и позиванија Г. Г. настојателеј на Собор, или опредјеленија термина спахијских столиц Монастирских, себје никогда не похишчати, ниже екетракти протоколов сл. Комитата Сремскаго до Ч. Ч. Монастира относјашчихсја от диштриктуалних Господеј солгабировов издаваемих при себје утаивати, но таковија от часто помјанутаго Господина Архимандрита Раковачкаго ивискани будут. 11. С пренебрежением монастирских дјел, никому иному прецесе водити. 12. Мјесто пребиванија и тако в Сусјецје рожден си, в Сл. сремстјем Коми-