Српски сион

Б р. 6.

СРПСКН смон

С *г. 89.

ли са Бранковићем, па ако Бранковића и норед свега тога буду кадри задржати, онда ће аацело бити балканско стање не на Балкану. Нека нас руководи знање и опћи морал (! !), а не незнање и лажно морално схватање." Ето како учени српски канонистараспоп Никола Марковић-Ердељан „научно" обавести мађарску публику. Па да човек, читајући овде наведено, не узвикне: Живело данашње новинарство !

Инштрукција за фишкала фрушкогореких манастира. Д. РКао што су остале спахије, тако су и фрушкогорски манастири имали своје фишкале. Па како су наши стари у опште у свему били тачнији и уреднији од нас; о чему бисмо могли стотинама навести примера, били су уреднији и тачнији и у погледу свога фишкала. Они су му одредили тачно његове дужности и права, што се данас не чини нигде, где год има јавних фишкала, па није тачно одређена дужност ни фишка" лима код народних фондова. Данашњим даном наши манастири кад имаду какву парницу, а, сваки их има, они узимају ко им је ближи, или који им је милији. И кад би се скупило што годишње издаду на адвокатске рачуне, како би с том свотом царски могли наградити свога фишкала, који би имао главно њих заступати и њихове интересе. Такав би се фишкал могао посветити поглавито манастирским стварима и све правне послове радити за манастире, а овако колико и колико парнпца изгубе само због невештине, лењости и несавесности узетог адвоката. Не давно је имао један манастир да докаже, да је до 1848. имао јурисдикцијоно право, те узет адвокат поред свег тога, што му је манастир био у близини, и што му је стајала на расположењу богата грађа за парницу; није знао ни да се макне, и тешко да исти манаствр

због његовог незнања не ће изгубити парницу од неких преко 2000 круна. Ал' то његово невнање, није му ни мало сметало, да се не истакне за посланичког кандидати са радикалским програмом, те је и изабран у срезу где га и не познају. С тога би требали бар наши фрушкогорски манастири да имају свога сталног фишкала, те се не ће моћи догађати бар то, да по неки од адвоката саборског одбора по 10—15 рочишта обаве за јасно-чисту ствар, у којој није ни требало водити парницу, пошто се знало и без адвокатског знања, да се мора изгубити, односно да је није требало ни покрећати. Доносимо овде инштрукције за манастирског фишкала од 10. Јануара 1827. и од 24. Новембра 1882. и вицефишкала. Инштрукције су ове донесене на збору свију фрушкогорских настојатеља, прва у ман. Бешенову, а друга у ман. Веочину. На основу ових инструкција, могла би се донети према данашњим приликама инштрукција за фишкала фрушкогорских манастира. I. Инштрукција од 10. Јануара 1827. 1. Знание прав Монастирских из своих источников приљежњејше и что скорие себе присвојити, истекшија и истекајушчија Ч. Ч. Монастиреј касајушчија Благоутробно = Милостивија Интимати и инаја Публичнаја учрежденија по хронологическому их реду себе преписати, разумјети и совершено знати. 2. Настојатели Ч. Ч. Монастиреј јако своја Принципали, всегда в почитании и уважении имјеја, благонравием отликоватисја, во учтивости и покорности благонаклоност их себје приобрјетати нарочно же по смислу високаго налога Его Високопревосходителства, нашего Милостивјејшаго Господина Архиепископа и Митрополита под 27 = 1826. средствием окружнаго ппсанија на предсловутија Ч. Ч. Монастири отпушченаго, Пречестњејшаго Господиаа Георгија Хранислава Архимандрита Раковачкаго, и А. Е. М. Епархиалнаго Консисториума Сосје-