Српски сион

с?р. 88.

СРПС1И СИОВ

Бр. 6

утицај, од стечених 20,000.000 (двадесет милијона — не рече, да л круна или форинти —) одвојио једну стотину хиљада круна на добротворне цељи " (Г. Ђока Магарашевић је погрешио, што нијеједан примерак својих „Споменица" послао и уредништву »Правде«, а како је Његова Светост сео на патријарашки престо 1890., дакле пре 17 година, то би му морало од Даља остајати чисто, сем свога издржавања и давања на добротворно - просветне цељи, годишње 1.111.111 круна). „Карловачка митрополија неће све дотле патријарха добити, док год се он буде бирао из средине др. Мише Полита и др. Мише Михајловића". Ето, како главни орган напредњачке странке у Србији пише о нашим приликама, и како их познаје. А то је она странка, која је позната са својих двогласаца у скупштини, и која је збацивши митр. Михаила, поставила за митр. Мраовића. А како мађарска штампа пише о нашим приликама и како их она познаје, и ко њу извештава о њима, за пример наводимо писање „РевИ Шг1ар-а а , који у своме броју од 13. о. г. донесе овај чланак: Ствар патријарха БранковићаУ политичквм круговима, а нарочито / негависњачким странкала у последње време много се баве са изјавама патр. Бранковића, да против њега не може нико ништа, да њега не може нико с меета покренути. Ствар су расправљали са гледпшта катол. дркве. Сада су пак тражили гледашта више православних богослова у овој ствари тако и Николе Марковића (?!!), који је са гледпшта. цркв. права " овако ствар разјаснио: Ствар патр. Бранковића је потпуну забуну створила. А ту збрку повећао је још већма сам патријарх и његови приврженици. Само се тако тумачи празна и неоснована изјава и обрана патр. Бранковића. Шга вели патрпјарх Бранковић? Он вели то, да се он неће одрећи патр. престола, да је све оно ништа, што је сабор против њега изнео, да је сабор прекорачио свој делокруг п напослетку му пи влада, ни краљ, неможе ништа. На све ово је надовезао доста окрутности своје и вели, да он није учинио ннкакав (1о1и8. Што се овога последњега тпче та и криминалистика незна ништа, до то, да је сваког деликта девиза: Рпша ге^и1а јипв евк пе§;аИо. А. што се првог дела обране тиче, има право, али у толико, да речени

форум и сами за себе не могу ништа, а сви заједно могу донети закониту сеитенцију. Под тим се разуме то, да краљ б< з првога форума не жоже ништа, а и сабор не може ништа без одобрења краљева, јер без овога не жоже се узети у обзир извршна власт државна у случају потребе без које пак п најозбиљнија и најнраведнија одлука (суд) је само комендија и гаала. Бранковић патријарх горњом обраном показао је, да је он вештак не само у томе, да присвоји, него и у незаконитом присвајању крава. Бранковпћ натр. сад одједном хоће да буде непогрешљив н као такав да се неможе покренути са патр, столице. Међутин правосл. цркве непризнају непогрешивост. Према томе поглавице правосл. цркве могу и грешити и погрешити. Оваким учењем цркве морале су се одмах ностаратп и о инштанцијама, које ће судити над погрешивима. Ово начело су све правосл. цркве примиле. Само у природи инштанција има разлике. У црквама које су автономне је сабор иншт. (карловачки случај). А у црквама које су деспотског карактера пак свети синод — тако је у цариградском патркјархату. Полазећн са начела прва је нн штанција свагда онај форум који је о избору па тријарха изабраном патрпјарху поверенице дао, тај му може и оду-^ети поверење. У осталом у правосл. црквама је патријарх ритиз 1п(;ег рагез и ништа више. ' Да ^ горње схватање потпуно на црквеном праву темељп, изнећу да се и на основу цркв. права свештеничка и првосвестеничка места нопуњавају услед телесних, душевних и моралних недостатака. Када последња два недостатка наступе, онда неко мора изрећи сентенцију. То неко може само онај форум. којп пма право изабрати. Ово није само теоретски, него и у пракси у правосл. црквама. Нека жп буде дозвољено и потврдитп. У С].бији архијерејски савет је покренуо два житрополита са места им. Први је био Михајло митроп. и то зато, што је јако странчарио и световво свештенство без икаква права гонио, напротивверне присталице његове награђивао богато. Покре нут је на основу црквеног права, да свештеник без узрока несме гонити свештенство. Са места га је покренуо онај форум, који га је изабрао и када се узтезао и не хтеде покоравати, али се појавн затим краљев указ и извршна власт државна. Теодосија Мраовића митроп; такођер је с места покрену исти форум п то само зато, што је без икаквог озбиљнот "разлога укинуо брачну свезу пок. краља Милана и Наталије. У Цариграду се често дешава, да епископски синод (тамо је он надлежни форум, лиши ранга и власти патријарха, и више пута само зато што се невлада по условима свога избора и што није исиунпо обећање, које је пре пзбора обећао. У Турској је султан последњи форум. Код нас пак поверење патријарху дао је сабор, дакле у праву је сабој и да шу одузме и то треба да је право ваљано ако још и томе краљ потврди. Случај са Ивачковићем, затим београдски и цариградски случајеви много су блаже природе него