Српски сион

Б р. 6.

српски сион

Стр. 91.

татје при Ч. Ч. Монастирех, потреб ради монастирских отложенија нетерпјашчих да имјеет. 13. Во обшче учреждении и инструкции фишкалата и куратора моаастирскаго касајушчимсја, и уже в протоколи монастирскија циркулар ново ведених да дерЖИТСЈа. (Овршиће се.)

Извештај о раду седнице архид. епарх. конзисторије, држане у Карловцима, дне 24. новембра (7, децембра) 1906. г. под председништвом Бзегове Светости Преузвишеног г. Георгија, срп. патријарха. Извештена су ова парох. звања ради публицирања у својој парохији, да је у св. српској лаври Хилендару прошле године основана монашка школа са задатком, да спрема и образује омладину у богословској и економској струци, да би се обезбедио опстанак том манастиру за срп. правосл. цркву ; те, да стога сваки, који жели посветити се цркви и Богу, моасе ту школу полазити, а Лавра ће их Хилендарсва примити, спремати и удостојити монашког позива и сана, а гледе пута до Хилендара, односно до св. Горе дотичнима ће бити на руци срп. конзулати. Публиковане су интересантима четири бракоразводне пресуде, донесене у другој инстанцији Митрополијско цркв. Савета. Достављени су ЕВеговој Светости сви списи у ствари избора пароха у Бингули, те и одлука Митрополијског цркв. Савета у верном мађареком преводу преведена, да их БВегова Светост на уток јереја Светозара Петровића, уручи кр. угар. министру председнику. Извештена су сва овоподручна парох. звања, те манастирске управе ради уведења у циркуларни свој протокол, да је Митрополијскн цркв. Савет потврдио пресуду епарх. конзисторије вршачке, којом је јеромонах Николај Марковић, бивши парох у Алибунару и администратор парохије у Баваништу због крајње ренитенције инепоштовања својих законитих власти, лишен свештеничког чина. Узет је на знања извештај ЕВеговог Високопреосвештенства г. епископа темишвареког Георгија о рукополозвењу монаха ман. Гргетега и подбелезкника архид. конзисторије др-а Максимилијана Хајдина за јерођакона. Узет је на знање извештај окр. протопрезвитерата вуковарског о смрти јереја Јована Јанковића, умировљеног пароха Островског. За протопрезвитера и пароха митровачког именован је протојереј Иван Маширевић, будући да је избор тај посве законито обављен, како се

то из поднесеног изборног записника видети мозке, дочим је уток Павла Вујашковића и др. из Митровице, улозкен против реченог избора, као неоправдан одбијен. Позван је окр. протопрезвитер карловачки Јован Јеремић, да спреми и звој конзисторији поднесе конкретан предлог о штампању свих досад изашлих циркуларних наредаба, односно о издавању зборника наредаба, На упит Парох. звања у П., да ли мозке једну особу рии. кат. вере, која је своје иступљање из рим. кат. вере свом свештенику већ два пут пријавила, превеети у правел. веру, упућено је исто то парох. звање, да је поступак о прелазу из једне вероисповеати у другу нормиран законом од 17. јануара 1906. г. о вероисповедним односима, те да су у том погледу меродавне установе §§ 15., 16. и 17. оде. II. о прелазу из једне вероисповести у другу. Упућен је јереј Петар Микић, систен. парох. помоћник у Мартинцима, поводом његова упита, да, обзиром на наређење §. 31. сл. Д. I. прев. кр. рескрипта од 10. авгуета 1868. г. не мора подносити молбу за пароха у Мартинцима.. будући, да ће се при избору том имати обзира на §. 31. прев. рескрипта од 1868. год. У бракоразводним парницама донесене су 73 одлуке.

Трулеж. Пише С и з 1; о з. II. Црква и крчма. Црква и крчма су на сред села. Црквени канони забрањују свештееику похађање (Аа. 70. Лаод. 24.) и држање крчме (Трул. 9.) а тако исто, да се у црквеним оградама заводи крчма (Трул. 76. карт. 4. г.). Истина, не заводимо у оградама крчме, али нас зид од порте дели од крчме. Крчма није у огради, али је поред ограде, па се кадгод и у цркви чује ларма и дрека из крчме. Ако крчма није поред ограде црквеее, онда је У18-а-У18 западних врата цр^вених, па свештеник чим отвори царске двери гледа у крчму, а кадгод види и оно пред крчмом, гато се овде не може рећи. Црква и крчма тако су блиски и тесно везави, да се једно без другог не може ни замислити, не може друкчије бити него да крчма мора бити или поред порте или У18-&-У18 цркве. Па је ли чудо, кад неки, зову крчму „малом црквом" ? Кад свештеник чита у цркви св. Јеванђеље, онај поред или у18-а-У18 цркве — у крчми