Српски сион

БР. б.

СРПС1М ОМОН

Стр, 93.

слушаоца, за време читања Радонићева тако је била тишина, да се што-но реч могло чути зујање муве. Г. Радонић је у својој беседи тако лепо и верно оцртао живот Иларионов, карактер његов, ученост и бистрину његову и књижеван рад и родољубље његово, да онако не би нико у стању био оцртати, а то с тога, гато је носледњпх година често састајао са Иларионом, те је од њега самог много гатошта дознао, што други нису знали, а и што је он уважавао и ценио Илариона. По свршетку беседе му, ускликла је с њпма присутна публика : Слава Илариону! Брат Иларионов прота Дамитрије, захваливши се у име своје и породице Руварчеве г. Радонићу на говору, изјавио је, да сжатра за своју дужност, знајући како је Иларион љубио истину, да напомене, да не стоји тврдња г. Радонићева, да је Иларион примивши управу ман. Гргетега затекао дуг, што га је арх. Герман Анђелић учинио, и кџг је он одужио. Иларион је исплатио дуг, што га је учио арх. ЈеротеЈ Мутибарић, учињен кад је манастир горео, на који нису плаћали ни камату сви њшовп последници арх. Арсеније Стојковић, Патрпкије Патескул и Герман Анђелић. Г. председник захваливши но ново присутнима и г. Радонићу, затвори седницу. На седници су били присутни високопреосве ћена г. г. епископи Лукијан, Митрофан и Георгије, архпмандрити крушедолски, беочински, ковиљски, игумани : гаигаатовачки, раванички, вел.-реметски, управитељ бегаеновачки, више свештеника, леп број саборских посланика свегатеника и световњака, чланови књнжевног одбора и оделења и матичари, и многа отмена публика и желска и мушка из Новог Сада и са стране, међу којима бегае и леи број новосадских ратара и ратарки у лепом оделу. Образ јаковљев ? Каквом духовном храном храни Јаков своје присталице у „Застави", и какав он појам има о истини и поштењу, нека послужи за доказ и ово : У 31. бр. своје вечерњаче, на два места рече, како је Његовој Светости дан зајам из. народних Фондова по 4°/ 0 — дочим народ плаЋа 6%. Е па лепо. Истина, тај је зајам по 4°| 0 дао му пређашњи — хајдучки саборски одбор. Ну, молићемо, како је радио мајски еаборски одбор ? Ево, како је радио ! У „Извегатају саб. одбора" поднесеном сабору, на стр. 182 вели се: „Одлуком бр. С. 0. 6672)1792.

ех 1902. дозвољен је зајам вскп. г. еп. бачком 5000 К по 4 °о за подизање винограда, који <'в зајам пма повратити у року од 10 год." V. Одлуком С. 0. бр. 4811 (890. ех 19о/. одобрен је зајам вски. еп. вршачком од 10000 К по 4°[ 0 на 15 год. На стр. 188. Одлуком С. 0. 7593)2009. ех 1904. одобрен је зајам вскп. еп. вршачком по 4°| 0 зајам од 24.000 К, а касније још 10000 К, за намештај који се зајам има повратити у \2 год. И кад ово стоји, како да не завапи поштен Србин: та шта смо ми Богу згрешили и зар смо тако пали, да морамо трпети и да те пимо , да се и оваким лажима храни ерпски народ ! Молимо ОДГОВОр, Г. ревизор^, којп се прославио својим изобрјетенијама, нека буде тако добар, те нек завири у бр. С. 0. 3756Ј666., 5231)182. и 6449,2102. ех 1902,, у којима се вели : пошто су по иријави епитропа вршачког Косте Стефановића без дозволе С. 0. процењенеу бесцење камените плоче, извађене из стазе око еп. резиденције вршачке приликом асФалтирања исте стазе, а које вреде до 2400 К, и пошто вскп. г. еп. вршачки нпје вољан дати извидети ствар и учинити овопредметно саопћење, та је ствар предана фондовском фискалу на даље сходно поступање ради заштите интереса неирикосновенога фонда". Ко је тај дели-хаџија, што се усудио без питања и у бесцење продати поменуте плоче; је ли пређашњи фишкал што у том поступао, п ако није, да ли је данашњи за ужу Угарску што у том погледу чинио, а ако није, држимо да нам не ће савесни г. ревизор замерпти, а.ко га упутимо на поменуту пригоду, те нек „парод" извести шта је у овој ствари. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Пречасном госиодину Нинку Седлару пнроху У Дрљачама. Прочитао сам у кал. „Србобрану" за год. 1907. Ваше: „Како се Србин Богу моли" ? Послије прииовиједања примјера „лажне" молитве и вјере, завршујете свој чланак овако: „Чујте и упамтите то ви млади српски свештеници, који се поносите својим „преднаукам". Размишљао сам, што би могао бити узрок томе Вашем ванају или усклику, у емислу написанога, али нисам могао ништа докучити.