Српски сион

бр. 28

СРПСКИ СИОН

Стр. 445

препоручивали својим црквеним општинама, да ее из нашег стоваришта пазари, јер би добивале све добро по умереној цени. Тек када оснујемо штедионицу, оеда ће једно из другога излазити. Нама треба честитих позлатара, столара и разних занатлија, који ће по препоруци нашој добити посла, а општине ће бити задовољне с њиховим радом, јер ћемо само опробане занатлије препоручивати. На посао, браћо! Прихватимо лепи, умесни и паметни предлог брата нашег Н. А. Омара је престала, латимо се сви пера и мастила, питпамо, радимо, одушевимо и онога брата, који јсш не може да се разбуди. Само мало добре воље! Завршићу с речима брата Н. А. Изјасните се, браћо у Христу! Василије Тео#анови1. парох чурушки.* * Кад погледамо како и нае, а и црквене општине деру и кројачи „свештеначког одјејанија" и трговци црквених утвари; мука нао епопада. Ми хиљадама бацамо на саме преваре, не само на овоме, него и на тисканице и други писаћи прибор. Одавно смо и сами говорили, да би у Карловхтима требало отворити радионицу 8а свештеничке хаљине и црквене утвари. Тиме би се помогдо и евештвнству и општинама, а и лепа хасна добила ва какву племениту установу. И ма довикујемо мдађој браћи : на посао ! Уред.

Кад је зидана св. николајевека црква У Вршцу ? • Д- РГ. млади свештеник Марко Протић каиелан протоирезвитерата вршачког, уз остале своје званичне поелове, доепео је да опише „Сриске нрав. цркве у Вршцу". Опис њихов почео је излазити у „Вогословском гласнику", где је на стр. 350. започео са описом „Старе св. виколајевске цркве. 44 За исту цркву рече г. Марко. да је по тврдњи Нике Манд^ кића на истом месту она постојала још 1685., дочим је она по тврдњи Феликса Милера за извесно сагра-

ђена тек 1728. за владиковања Николе Димитријевића тадашњег владике вршачког. Па ко има право? Први можда а други нацело. Ну, биће да имају обојица. Одавно се канимо, да изнесемо на јаввиосг два уговора о градњи исте цркве; но норед других пречих ствари, не доснесмо да их обелоданимо. Ну, сад после поменутог описа г, Мар ковог, не можемо више чекати, него их овде обелодањујемо. Први гласи: На 1728. лета мца Марта 15. дњ у Вршцу. Знати се како погодисмо смајстором Ивансм црков здешау до савершенија оправити за 1000 Фор. и велим словом хиљаду Форинти и то коликому на потребу сараора ваљат буде да му имамо ми сарасре давати, и оа сараором од себе плаћати буде надничу по 12 кр. и паки мца Јонија 7. дњ. иогодисмо с мајстором Иваном за нокров шиндру да нам отсече и отеше до клинаца и баские да нам отсече и отеше и церков да покрие за 200 Фор. и велим словом две стотин Фор. и на овака, начин, ако мајетор Ивану од наднице његове претече од 13 потура шчо више, да му ми аедамо уречени двеста Форинти, већ сто и педесет Фор. Вишереченому контракту свидетел М. п. Николај Димитриевич с. р. (црн печат) Ми ниже подписати сведочимо: М п. Ја Гаврил Димигриевић с. р. М. н. Ја Манојло Дабић с. р. обркнез. М. п. Ја Неда Живановић с. р. М. п. Ја Марко Михајловић с. р. Ја контент више реченому контракту мајстор Иван Пеић нолажем крст место печата. Други коншракт Контракт црковни. Знати се како оогодисмо с мајстори правити црков: подигосмо да отсеку ма.ј стори граћу сву шчогод треба само ми варошани да донесемо баские варошке чамове готове резане и свод изредан с тавазом средним свод како что је у Итебеју,