Српски сион

С тр . 492.

СРПСКИ СИОН

Б р . 31

Ово је морало познато бити и саборском одбору од 1879. те је за то у аредлогу статута за избор митрополита у II. чл. и ставио, да „за време док је митроиолитска столица упражњена, вргаи дужност арх. митр. натријархову најстарији но посвећењу епископ, у колико не би Њ. В. ио до сада вршеном ираву за то администрагиора именовало." Сабор пак од 1885. нашао је за добро, без сумље усзед добивеног нретходног обећања од комесара Чеха, да ће он н>егову жељу нотпомоћи код владе, те је из истог чланка други део, од речи: у колико .... изоставио. Да ли и исто изосгављање није један од разлога, што исти статут није до сада иотврђен. који је по обеЛању Чеховом требао бити одмах потврђен, видеђемо, и ако буде, имаћемо кад да промишљамо и о томе, је л' требало због тог иитања потврђење статуга за избор митрополита одуговлачити и каква је у самој ствари управо разлика између администратора наименованог и администратора но звању т. ј. најстаријег епископа по иосвећењу. Ми у томе не видимо скоро никакве разлике, јер као год што наименован администратор може бити неудесан и непогодан човек ; тако исго може бити и нај етарији епископ по посвећењу. Па која би корист народу од тога била! Разлика Ои била само тада и нека корист ио народ, да се и у нашем саборском устројству јасно рскло, или да се рекне, да ио упражњењу митрополитске столице архидијецезом уиравља конзитрорија, а у осгалим автономним телима да за то време има нредседавати потпредседник и да за три месеца по смрти митрополитовој има народао црквени сабор изабрати новог митрополита-оатријарха, као што сгоји у румунском саборском устројству од 1869. године. С тога ми држимо, да пошто већ нема одређеног наређења, ко има управљати митрополијом по смрти митроиолита патријарха, да је састанак Високопреосвећене Г. Г Епископа 23. нр. м. најкоректаије закључио, да по учењу наше цркве треба уираву да нрими најстарији ио посвећењу

Епископ. Једино јв требало одмах тај закључак и извршити, те све ако и не би био потврђен, било би господара бар до именовања администратора, ког до данас нема. А за у будуће треба да се по( тарамо и за та«ву уредбу, како не бисмо и на даље лупали главу и о томе питању. Саборски је одбор 26. Сеи. 1891. иоднео сабору на претрес „Предлог за уредбу о устрој^тву српске нар црк. автономије — — —", у ком је у статуту за избор митр. натријарха ово ставио: § 70. За време док је арх митр, иатријарска столица упражњена. врши дужност арз. митр, патр. у свим народно црквеним автономним пословима најстарији 110 посвећењу еиископ, кога ће саб. одбор ради највишег одобрења Њ В пријавити." 0 овом пре А логу није ни већано у оабору, и тако је иросто остао предлогом. И у „Народ; о црквеном уставу" што га је донео 1891.-1892. изабрани од сабора одбор 15., а и у „Народно -црквеном уставу" од 1897. што га је зготовио саборски одбор, рекло се оно исто о унрављању за време унражњене митр. патр. столице што се рекло и у предлогу саб. одбора од 1891., ну, како су сви ти предлози остали предлози, ми и дааас не мамо позитивног наређења у том погледу. Ми смо лено предлагали јога у 12. бр. о. г. за 1903. да би саб одбор (мајски) требао да приступи градњи новог изборног статута за избор митр. патријарха, ну, он то до данас ае учини, и тако нас затече смрт патријархова. да не мамо нити наређења о уирави митроаолије по смрти мит. патријарха, нити о начину избора самог митрополи га натрпјарха. Е, а да по чему би се звали Срби, да смо за 42 године били у стању донети уредбе још и о тим ситницама!

Некад и сад. д. Р. Као што је митрополит Павао Ненавовић, био у свему уредан јерарх, што се могло видети и од нас у овом листу до сад наведених његових наредаба; такав је био и кад је вдиелио да иде ва пут,