Српски сион

С тр . 486.

СРПСКИ сион

Б р . 31.

55. Пантелиј Живков учил убо и ниње учитсја посљедование утрењее. 56. Давид Илијн пришел 1753. Јан. 28., почел от аз-буки и ниње учитсја посљедование утрењаго. Тој јест фамалиас. 57. Алексиј Бошков пришел 1753. Фер. 23., почел от аз-буки, ниње учитсја малому повечерију, мал, но добро учитсја. 58. Димитриј Манојлов, пришел 1753. Марта 8. и тојже почел от аз-буки и ниње учитсја повечерију. Добрје учитсја. 59. Григориј Акимов учил буквар и ниње учитсја посљедованију утрењаго. Добрје учитсја. 60. Аврам Петров подобно учил и училсја. 61. Јоан Живанов буквар, ниње полуношчницу. Средствење учитсја. 62. Симеон Николаев аз-буки, ниње посљедование утрењаго. Недобрје учитсја. 63. Аврам Јоанов учил буквар, и ниње учитеја подобно со Симеоном, обаче зље учитсја и от школи многи крат лишил. 74. Јосиф Марков учил повечерију, и ниње учитсја јакоже предписани велми недобрје учит. 65. Лазар Стефанов учил буквар, ниње учитсја посљедованију утренему, много не бист и тојже в школи, средствење учитсја. (Свршиће се.)

админиетраторетву у архиепиекопату карловачком и митрополији ерпекој. Д. Р. Каао је и сада после смрти благоиокојног Патријарха Георгија, као и до тада после смрти сваког иатријарха овамо од 1881. на дневном реду иитање о администратору митрополије карловачке, о ком се питању иисало у нашим листовима 1881. у „Застави", и то од самог Милетића, 1889. у „Бранику" од Мише Димитријевића, у „Нашеи добу" од г Буре Вукићевића и у „Новом Времену" од нас; то ћемо овде да наведемо наше писање о томе питању. Да не бисмо морили читаоде ових ре-

дака с наводима Милетићевим из „Заставе", и упућивали их на бројеве, ко.је ретко ко и да има; ми ћемо навести главее разлоге за пигање о администраторству мњење М. Д., које се слагало с мњењем Мидетићевим. Његови су разлози да нема места после устројства саборског од 1875. администраторству за време уцражњене митр. столице ово: „У саборском устројству нема ни спомена о администраторству, те но томе истоме не може биги ни меета у нашој цркви; по саб. устројсгву у §. 12. „председник је сабору — — — ако је митр. патр, столица упражњена, најстарији епископ по посвећењу"; кад митр. патријарха у добу обудовљене архиепископије, застуиа најстарији епископ у сабору, у еајвишем нар.-црквеном телу, са свим је цриродно, да му исти мора бити и ^амеником у другим мањим и ситнијим пословима архиепископске управе". „Овом и оваком схватању дао је наш народ преко свога нар. цркв. сабора јасна ј израза и у најновијој нар. цркв. уредби о избору митрополита патрајарха у II. чл. те уредбе". „Но кад свега тога не би ни било, и онда би према данашњем, ма и привремеео уређеном нар. цркв. животу, уста еова администраторства са свим излишна била —, јер митр. патријарх не само као председник највиших нар. цркв. власти, већ и као епископ »рхидиецезе имаде у сваком автономном телу свога заменика, тако, да нема ни најмање бојазни, да редован ток послова помееутих тела може и најмање застати", Пре него што приступимо обарању тих разлога, нека нам је дозвољено, да назедемо, шта нам ирича историја о администраторству по смрти митрополита-патријарха у српској црква, и шга су све до сада наши црквено-народни сабори ради,ш у погледу статута за избор митрополита патријарха. Црквени каноеи не спомињу ништа о томе, ко управља митрополијом или дијецезом за време упражњене митроаолитскоепископске столице, а то ће бити без сумње с тога, што се и по правилу 25. IV. васе-