Српски сион

С тр . 488.

СРПСКИ сион

Бр. 31

је сабору по достојанству митроиолитпатријарх српски, или кад овог нема, вај старији епископ". У осталим чланцима не беше ни помена о томе, ко има управљати митроиолвјом, кад је митрополијска столица упражњена. ЕГо избору и потврди патријарха Прокопија Ивачковића, народно црквени је сабор 25. Септ. 1874. изабрао одбор од 15 лица, да сачини ново устројство саборско, или право рећи, да усвоји поднесено му од кр. комесара Хубера прегле дано и одобрено устројство (што је из Беча послано, а саставио га Јеричек). Исги одбор поднесе 7. Окт. свој извештај, и 7. и 12. Окт. сабор усвоји оно устројство, које је с неким изменама потврђено 14. Маја 1875. и које и данас важи. У целом устројетву. само се у §§. 9. и 12. говори о томе, кад је митроиолитека столица упражњена и то у §. 9. „Сабор сазива митрополит и патријарх, или ако је митрополитска столица упражњена, митрополитски савет, уз учињену претходно Н>. В. пркјаву, и после добијеног одобрења од Њ. В.; а по §. 12. председнак је сабору арх. и митр. патријарх српски, или ако је патр. и мигр. столица упражњена, најстарији ениском по посвећењу и . У устројству саб. од 1870., које како рекосмо, није потврђено, у чл. XIX. и XX. рекло се, како се има обавити избор патријарха. У њима не беше као што рекосмо ни речице о администраторству за време упражњене митрополитске столице. Пошто је народно црквени сабор од 1874. у свом саб. устројству у §. 20. рекао: „Сабор бира а) српског митропо* лита и патријарха по засебном статуту«; то је онај одбор 15-це, који је градио и саб, уетројство, у седници од 15. Окт. поднео свој предлог „уредбе за избор митр. патријарха" и у II. чл. је рекао: „За време, док је митр. натријарашка столица упражњена, обавља послове митр. патријархове, митр. цркв. савет", а сабор је 18. Окт. иети чланак усвојио, додавши на крају: „односно потпредеедник му". Исту је уредбу сабор 1874. Окт. 21. иоднео на потврду, ну, кр. рескриптом од

1. Маја 1875. одбијена је и то међу осталим разлозима, и из разлога „јер у њој нема сиомена о Нашем и до сада вршевом праву у иогледу наименовања адмипистратора за време упражњења митр. патријарашке столице". Народпо црквени сабор од 1879. изабравши саб. одбор, ставио му је у задатак и то, да за идући сабор зготови уредбу за избор митр. патријарха, и иотд ју је сачинио и п>днео сабору 1885. Предлог саб. одбора у погледу уредбе за взбор митр. патријарха изнесен је пред сабор 1885., и у У. седници од 20. Септ. на иредлог Ђорђа Ђурковића изабран је нарочити пододбор, да о њој цоднесе своје мњење сабору. У исти одбор буду изабрани еп. Арсеније Стојковић; др. Јован Суботић, Миша Димитријевић, црота Јован Борота и Шандор ТриФунац. Саб. одбор је у II. чл. рекао: ,,3а време док је арх. митр. иатријарашка столица упражњина, врши дужност арх. митр. патријарха најстарији ио посвећењу епископ, у колико не би БЕ>. В. по до сада вршеном праву, за то администрагора именовало", а већина поменутог нарочитог одбора, усвојилаје у целини тај чланак, дочим је мањина (Маша Димитријевић и Шандор Трифунац) предлагала, да се взо стави од речи: „у колико — — Наспоменути нам је, да је сабор изабрао 1879. за чланове саб. одбора: еп. Арсенију Стојковића; проту Ђорђа Бранковића, пароха Светозара Поповића, др. Јована Суботића, др. Илију Вучетића, др. Нику Максимовића, Васу Ђурђевића и Каменка Јовановића. Сабор је у УП. седници од 23. Септ. усвојио предлог мањине нарочитог одбора, V позвавши се у загради на §. 12. устројетва. Е, кад ово знамо, дај да видимо да ли етоје разлози бранилаца мњења, да по саб. устројству од 1875. нема места админи стратору за време упражњења митр. патријарашке столице. Главни је њихов разлог ово: пошто у саб. устројству од 1875. нема спомена о администраторству; онда нема ни меета администратору у нашој цркви.