Српски сион

&>. 33.

СРПСКИ сион

С тр . 518.

Да пређем сад на сам одговор г. Ј. на мој „Осврш". Г. Ј. одмах у 3. реду заиоче свој одговор са иронијом, како сам се ја на његове чланке од прошле- годиве осврнуо „онако то његовски", и ако је оотауно уверен био о томе, да нити сам ја свој „ Осврт" нанисао „и о мојски", као што ће се увв' рити и по нрочитању овог „ Другог Осврта" да и он није написзн „и о мојски". А за што, шо он добро зна, и г. Ј. треба добро да се чува и моли Богу, да му не узмо рам но мојски одговарати и рашчистити с њиме рачуне. За тим у 4 — 5. реду рече, како се „не ће на личне инзулте освртати«, и ако сваки паметан човек, који је прочитао мој „У име достојанства и части нашег народа, ја овим подпжем протест против свију оних званих и незваних вођа и странака, које било што не ставише у свој програм јасно и тачно, да се на идућем сабору има одмах по избору митроиолита-натријарха подврћи ревизији устро.јство саборско од 1875., и из њега уклонити законитим путем не само еве октројке, него подједно у њему јасно и тачно обележити делокруг јерархије и делокруг сабора, као и то, да наше црквено-народре власти. имају право _ решавања у последњој инстанцији (овде сам подразумевао либералну — браникову — странку), било које ставише да се исто устројство има неокрњено одржати (ту сам подразумевао целокупну народну слободоумну странку — заставнну)". „Ово чиним и с тога, да се не каже, да нико од слободоумне странке није бпо у стању да провиди и оцени устројство саборско од 14. Маја 1875.". Под овом сам странком подразумевао људе слободоумпих начела самосталне, ван странака стојеће, у коју се странку и ја бројим, ма да нисам до сада а нп сада одобравао ирограма њена. (У то се време и браникова и заставина странка назив^ла слободоумном странком, те се застовина тек доцније прозвала радикалном, којој је странци кум био познати Крунослав Јовић), Да ја у осгалом ни тада, а цп после и у опште викада нисам слепо припадао ни једној странци, чије програме нисам одобравао, него да сам увек био ван странака, због чега ме никада и није ни једна странка волела, доказ је и то, да је и сам »Браник" баш те 1890. године био противан мојој кан дидацији, и ја због ње пмадох полемику с њиме. Ја, с њиме имадох не само те годиие полемику, него и доцније у неколико пути, н иисам разликовао браниклијв од завтаваша , кад је била прилика, да искажем своје мњење у каквој важној ствари. То је бар познато многама, па и главнпм помогачима г. Ј. при саставу његовог одговора на мој „ Осврт".

„Осврш " мора признати, да у њему нема ни једног мога инсулта против његове особе, јер навод исгинитих чињеница, не може се назвати инсултом. М узмем ли да то стоји, онда је до читаоца ових редака, да означе нравим именом овако „угла^ено" писање г. Ј. о мени: „— — да кажем томе неосвртљивом али превртљивом, томе недоследном али разметљивом г. Д. Р., који нема ни начела ни убеђења, ни свести о дужности, 2 ни љубави за истину, ни < сећаја за ствар, него дере на страну, на коју га нонесе ветар личних мотива, него балансира по једеку своје ћудљивости, издовољавајући своју гадну пакост, одврагну кавгаџијску страст, а јадно уображен, да се цео српски народ, заиањен пред авторигетом његових књиУ осталом ја сам много и много пре и 1890. и 1897., а наиме још 1872. изјавио у полемици е покојним Јованом Бошсовићем, тадашњим уредником „Заставе", да и ако у главном одобравам и усвајам начела народне странке, да за то ииак нити сам се поводио ни тражио од владајуЛих странака милости и одликовања, нвти ћу се у будуће за њама слепо поводити и од њих што тр^ажити, него да ћу се и од тада (1872.) као и дотле поводити за својим разумом, радпти и одобравати само оно, шго је поштено и што се заиста клони на срећу нашег народа. И што тада (1872.) рекох; тог сам се начела од то- доба, па све до данас и држао. И то све није сметало г. Ј. да не напише, како сам се ја „бројио" 1890. у „слободоумну странку", т. ј. у Браниковце. Да л' озбиљне људе интересује, у коју се странку ја данас „бројим", тако је аиташе био у стању ставити само један г. Ј., човек који се повија по ветру и који је познат као сушта притворносг, који се пред силницима клања и пузи, а над слабијима размеће, те се с тога на његово мпшљење нико од озбиљних људи и не обзире, сем оних који га се боје да им шта не нашкоди ил га требају, те му у очи ласкају и дпве његовој учености и упливу. А он сам нема толико увнђавности и смериости, да се вине у прошлост и да се сети, како су пролазили људи од његове багре, те да мало стишава свој бес, што га данас разапиње. 2 Покојни владико Герману Опачићу, да си нешто данас у животу, како би нам умео лепо причати о свести и о дужности г. Ј. и о умишљеном Његовом заједничком плану, све у корист свести о дужности г. Ј., а и зидови манастпра Ковиља — да нешто могу проговорити — могли би много и много што-шта пребеседити о свести о дужности г. Ј. и још једног „моћног" господина.