Српски сион

С тр . 514.

СРПСКИ сибн

В р . 33

жевних ,папазанија", диви и чуди таком — егземплару српског књижевника и православног протојереја". Не знам, каквим ће именом они означити таково нисаше г. Ј., ал знам да је врло умесна примедба једног младог бого слова; овако писање треба да уђе у „Омилитику" као пример снажног грђења. 3 Г. Ј. је у своме одговору говорио о свему и свачему, избацио у њему милаов нових Фраза, једно и исто сто пути наводио, соФистичке изводе изводио на основу изврнутих и крњих навода и упоређења; а што је главно у „ Освршу ", и гато није смео ћутке ирећи : шо је прећутао и на то се није ни једном речидом осврнуо ни обрнуо. Ја у своме „Обршу" рекох јасно и гласно: »И ако није неоснована сумња, да и исте чланке („ Саборски изборни ред од 1870./1. са црквеног гледитша") није био у стању написати с&м г. Ј., него да је доста мисли и навода у њима туђа работа, метута у перо његово, да он за њих бере славу, а подједно носи и одговорност"; па кад се он на тако тешау осваду није у своме одговору, ни једном речицом осврнуо ни обрнуо: не признаде л' и сам њену истинитост? У ост«лом, не само мени и осталим знаоцима знања г. Ј., него и многима у Карловцима, који не знају г. Ј. и с те стране, и није требало његовог признања, кад се зна, чије су оно мисли у истим чланцима, што у осталом није ни крио њихов инспиратор. Па као што г. Ј. не беше у стању с&м написати оне чланке, а имађаше толико смелости, да се у њима онако размеће и разбацује; није никакво чудо, што он не беше у стању сам написати ни одговор на мој » Осврш«. Разлика је само у томе, што му је за прве чланке диктовао у перо доста свјјих мисли и навода и упућивао на потребне 3 И ако будући писац „Омилитике" усвоји тај савет, моћи ће се г. Ј. бар тиме нохвалити, да се његов начин писања наводи за цример и у „Омилитиди". Једино бих њеном писцу то прпметио, да не заборави навести у ком је листу ивишла та његова работа, као и цела титула пишчева и коме је он то рекао.

књиге, само један помагач, а за одговор диктоваше му сем њега још њих неколицина, шта да ми одговори, а уз то му даваше и своје књиге и новине, а то све чинише, д;» иреко таког делије и позиатог књижевника „утуку" тог „разметљивца" Д. Руварца. Па као што се ја у своме „Осврту" не хтедох осврнути на оног једног номагача г. Ј.; тако се не ћу осврнути ни на ове помагаче његове. Ја имам поела с г. Ј., а усхте л' који од његових номагача, да се упусти са миом у разговор било о иоменутом изборном реду, било о ком другом питању из нашег автоњ>мног живота, било о мом обрту и „Осврту"; нека изволи са именом изаћи на среду, па му стојим у свако доба на биљези. Кад је цар Леополд 1690 у суирот канонском наређењу и д »тадашњој пракси у пећској сриској патријаршији, изменуо избор митроаолита-патријлрха. а доцнији одређивали и мењали ио околностима начин његовог избора, делокруг саборима и број саборских посланика; кад сам непобитним чињеницлма показао, да је било времена, кад се избор посланика бирао овако исто, као што проиисује данашњи изборни ред. услед чега сам ја у своме „Осврту " и рекао, да црквени канони а најмање догматично учење наше цркве, немају и не могу имати важности и за наше народне и црквено-народне саборе, пошто православна црква по своме устрсјству и учењу и не признаје световњацима онога права у цркви, што га они од 1708. до данас имадоше, и да се канони, који говоре о архијерејском сабору — синоду — никако не могу применити на наше саборе; и г. Ј. је све то мало, и он остајући при својој иогрешној тврдњи, да је изборни ред од 1870. постао неканоничним путем, да је прогиван догматичном учењу наше цркве и канонизму (ае би с горег било, да г. Ј. обзнани, шта управо значи рез „канонизам", и ја не бих главу изгубио, кад бих се за њу опкладио, да он сам не зна шта она управо значи), те да нема црквено-правне вредности: било би заиста од мене што»но реч „млаћење сламе", кад