Српски сион

Б р. 33.

СРПСКИ сион

Стр. 517

Ивачковића, као што је у свом мњењу рекао, он би сећајући се своје ноложене заклетве, оно што је у њему написао, изнео .у своје време нред онога, коме га је требао изнети, односно у нрвом синоду после умировљења Ивачковићева, дакле .1882., и позвати га аа учини нужне ко раке за очување црквених канона и учења. Ну, владика ТеоФан није то учинио, о» је евој састав о том важном ивтању осгавио у свој орман, и наредио, да се штампа и он после његове смрти, што }е и учињено, знајући, да ће бити лаковерника, који ће вероватр, да је он у истини онако и мислио о истом питању, ® перкћЈи естк 1шанн% вршичк. А треће, владика ТеоФан не рече, да влада не да да се не држи сабор због тога, шго не ма патријарха, пошто је она уступила администратору Анђелићу и право председавања у сабору — не види л се и из овог, како су владе по својој вољи и рачуну тврдиле данас да може бити ово, а оутра да не може бити за време упражњене митрополитске столице —, него што јој извесни операти сабора од 1879. не беху поднесени. а то беху они, који су се имали решити и уредити са преслушањем синода, те пошто — рече — не ма синода и не може бити, то се исти предмети не могу синодално ни расправити, ни саборски Финализирати, ни влади поднети. Поменута инструкција митроп. Стратимировића, коју наведе владика ТеоФан у своме мњењу, а и г. Ј. у своме одговору, била је мени позната — и то у целини — куд и камо пре него што је обелодањена у „Бранику". Ја је хтедох дати у који црквени лист, кад међутим изиђе — онет не цела — у 9. бр. „Исгочника". У иетој инструкцији Стратимировић говори о томе, шта све не смеју чинити конзисторије и свештеници за време упражњене еписконске столице, односно се навађају права епи_'копска, а за тим наведе, како у александријској цркви ни сами епископи за време упражњене патријарашке столице „что нивбда шссбжнлгц) дФлати кос^от4гшл а , и како је тај обичај ушао у 30. канон IV. васељенског халкидонског сабора.

Не гавора се пак у њој и о народном сабору, те с тога је није морао владика ТеоФан ни наводити у своме мњењу, који се и онако о њу огрешио, пошто је произведен за нротосинђела за време упражњене патријарашке столице, а још мање г. Ј. у своме одговору, пошто се и он о њу огрешио и тиме, што је нрисвојио себи право — он зна и кад —, да се по његовој наредби не почне литургија с „Благословено царство", него са „Јако свјат јеси Боже наш", т. ј. одмах са апостолом, а тек шаково право ни по иетој инсгрукцији не мају и не могу имати ни епископи, а камо ли свештеници. Ко зна какав је делокруг и власт једног владике, а какав једног евештеника, а подједно и каква је одговорност праог, ако примети, да се нешто ради против црквених канона, па не учини нужне кораке у време, да се прабави важаост канонима, а каква другог; та] ће знати, да је првог куд и камо и дужност и одговорност већа од другога. Па кад владика ТеоФан у своме поменутоме мњењу рече и то: „Ћутање то нашег епископата — т. ј. ћутање његово на гажење и привилегија народних и гарантованог нрава земаљским законима кога се иоред његове присеге сва ствар — умировљење Ивачковићево — највише тиче, ако се не прекине што скорије морају му замерити, којих се та ствар не тиче, камо ла наше цркве народ." „ А историја јерархије, она ће, ако наш епиекопат и надаље муком својом пусти, да се на рушевинама овога најживотнијега питања цркве наше и црквено народног живота нашег, даљи ред гради како кому драго, записати у своје листове данашњих епископа имена са осудом најстрожијом". „Ми се надамо, да ова примедба која је у осталом обелодањена тек после смрти ТеоФаноне 1891. — бесплодна остати неће, а Бог је милостив, па ће и наклонити и савест и срца преосвећених и родољубивих наших епаскопа, да се из дојакошње своје не знамо којим околностима стегнуте резерве (да не ће бити „даљским") покрену на слово и дело њихове најсветије дужности".