Српски сион

— 539 -

Тако је требао тадашњи епископат да ради, и само би се такав поступак могао назвати „оградом", те с тога и рекох у своме „ Осврту ": без икакве ограде. А тако је исто требао радити и сам сабор, а не на свршетку његовом дати своја гравамина. Овако је требао радити и 1790. и епископат и сабор, а тако исто и 1870/1. епископат. И кад ја тако држим о томе, и кад је и сам г. Ј. на 68. рекао: администратор Путник дужан је био, и поред те заповеди (заповеђено мује било, да поднесе план о томе, како су конзисторије од 1770 — 4. пословале, и да поднесе и мишљење своје о томе, да ли бии'у чему би требало ово или оно изменути) одговорити, да је њему као администратору митрополије, канонима забрањено улазити у послове, којима се ма каква реформа у црквеној области митрополије смера увести"; онда је само један г. Ј. могао тврдити, да је за мене већи авторитет игра Беча према Мађарима, него учење православне цркве! Оно, што је г. Ј. на стр. 50-71. натрабуњао, оно је баш што би рекао Илараон Шг (Ие Ка1ге, а г Ј. на једном месту употребио као свој виц, желећи се \У112Ј§ показати. На моју тврдњу, да је система конзисторијална од 5. Априла 1782. донесена за време упражњене митрополитске столице, на предлог тадашњег(— како је у „Гласу истине« за 1888. у моме чланку „о конзисторијалној системи од 1882." случајно. погрешком слагачевом штампано садашњег у место тадашњег , т. г. Ј. ликује том штампарском погрешком. Кад сам ја при саставу горњег чланка имао при руци и латински, и немачки и словенски састав исте системе; онда је јасно, да је само слагачевом погрешком могло ући у лист садашњег место танашњег, јер држим да ће и сам г. Ј. код мене морати претпоставити толико знања, да не бих' могао од „тогдашн^мб", „с1егтаћН§еп" направити сада шњему. Ал то њему није сметало, да

ликује њоме) „администратора Путника", поред свега тога, што је и сам г. Ј. на стр. 67. рекао: администратор Путник је — на заповед — тај план (како су конзисторије од 1770 — 4. пословале) под бр. 606. 13. Јануара 1781. послао у^арској дворској канцеларији" ; не постиди и не застиди рећи: „боље — рече — да сам остао при својој изјави, да се повлачим са свим са црквено народно-автономног и у опште политично јавног поља, него што је и сад „мушки се заузимајући за црквена права", рекао, да је конзисторијална система од 1782. донесемо на иредлог тадашњег администратора Мојсија Путника! А пре тога је г. Ј. рекао: „— — г. Д. Р. штампао је грдну неистину у тврдњи својој, по којој је козисторијална система донесена за време упражњене митрополитске столице". Система је та — рече — резолуцијом царском октроисана (а ко ју је саставио, кад је октроисана и кад ?!) нашој цркви 5. Априла 1782., а Мојсије Путник је изабран за митрополита још 9 (21.) Јуна, а 6. (18.) Јула исте године је публикована превишња тврдња* тога избора. Дакле Путник је био митрополит, кад је система изишла." »Је ли могуће — пита даље г. Ј. своје читаоце — да то није знао онај, који »познаје као мало ко историју данашње наше црквенО-народне автономије«? Па како је смео — довикује г. Ј. у свом распалењу — горњу тврдњу изрећи, како ли у своме преводу увода конзисторијалне системе од 1782. називати Путника садашњим (рекох, да је то учињено слагачевом погрешком, што се у осталом на први поглед могло увидети) администратором, а и данас га * Кад бих биокаог. Ј., вар не бих могао ставити код речи ^тврдња? као што је он стављао код неких мојих речи, и ако је уверен био, да је оно штампарска погрешка и упитата га, вар ВезШШзипо; српски значи тврдња ? Из горњих датума види се, да г. Ј. не зна ни данас ни то, да 21. Јуни р. 1781. не одговара нашем 9. Јуну, него 10. а 18. Јули не одговара 6. него 7. Јуну. А за што је то тако, нека упита ког од својих пријатеља п помагача. Не показује ли и ово незнање г. Ј., какав би он био поуздан преписник старих архивских списа !