Српски технички лист — додатак

СТРАНА 68 (агедија5) из којих се тек одводила нарочитим направама (попа5) на одређена поља. —

Према површини поља које се наводњава н потреби те земље у води, израчунавата је потребна количина воде за наводњавање (ајета) за свако поље, па према томе и пресек оних споредних канала (агедшаз5), и време колико треба да буду ти канали отворени, ла да свако поље добије одговарајућу потребну количину воде. —

Сваки поседник имао је право да држи, њему припадајући споредни канал (ахедиао) само одређено време отворен, зашта је морао да плати извесну суму поваца. Контрола за то била је удешена нарочитим направама, и ако би неки дуже држао него што има право, бивао је строго кажњен.

Овом строгом контролом постигнуто је то, да је сваки поседник имао у свако доба потребну количину воде.

Ових направа има и данас у неким провинцијама Шпаније,

Таких сличних направа за наводњавање налазимо у средњем веку и у Горњој ИтаЛијИ. Данашњим задивљавајућим направама за наводњавање, са високо лежећим воденим

резервоарима и безброј цевима за одвођење |

воде, служиле су те направе из Горње Италије, као пример. Проналазак тих система на-

водњавања приписују неким калуђерима из

„СтагуаПе“ који су још у ХГ веку имали за своје огромно земљиште такав систем за наводњавање. Већ 1816 год. изађе у „МЏ апо“ „Збирка упустава за развођење и употребу воде,“ која је доцније попуњена и поправљена. Та збирка упустава служила је као основ и данас вредећем закону од 1747 год.

Калуђери су имали 8000 хектара ливада за наводњавање, а сувишак у води продавали су околним поседницима. Неке од тих ливада наводњавали су само од 25. марта до 8. септембра, а неке и преко целе године. Постоје подаци да су они са сваког хектара тих наводњених ливада добијали 315 цената (1 Сеп(пег == 90 Ко) сена више, него што се доби јало пре док се ливаде нису наводњавале.

Дакле и они су увиђали, да је грдна корист од наводњавања, а не може се рећи још

за оно доба да је било мало земљишта за.

обрађивање.

Године 1610 излази у Енглеској једно“

дело о наводњавању од Комјапа-Вапоћап-а

- Из НАУКЕ

и ПРАКСЕ ГОДИНА ХМ. али тек у половини ХУШ. века почињу наводњавања у Енглеској, Белгији, Француској и Немачкој технички да се примењују.

По овоме већ, што смо до сада изнели, добит од наводњавања је несумњива, што ћемо доцније и у најновијем добу извршеним примерима доказати,

Одводњавање или исушивање мочари није у старом веку налазило толико примене, а то због тога што се култура развијала на југу, где је много више било потребно наводњавање него одводњавање.

Слаби покушаји чињени су у Италији на исушивању Понтијских бара (око Рима) које су биле узрок грдним болестима, на чему је тек у ХЛ. веку озбиљније рађено.

(ООдводњавање се развило највише код Холанђана који су положајем своје отаџбине били и принуђени, највише на том да раде.

У Х. веку постала је Холандија већ богата и чувена због своје плодности, јер су они већ тада исушивањем добијали врло удесна земљишта за обрађивање.

Ту вештину одводњавања пренели су они доцније и у Немачку. -

Тако је у Немачкој 1280 год. основано друштво за наводњавање.

У то време исушене су мочари око ушћа Висле.

У Енглеској почето је на исушивању једног мочарног простора од 50000 ћа још у год. 1272. али су ти радови тек 1847. довршени. Е

1632. год. био је готов план за: исушавање Харлемског мора у Холандији, који је посао 1853. потпуно довршен.

(Сада је на дневном реду питање о исушивању Зајдерског мора. ЕЛ

Сва, на овај начин добивена земља, која је просто отета од воде, врло се корисно

употребљује за обрађивање, разуме се да се“

и такво земљиште мора наводњавати.

Да би заинтересованим пољопривредницима доказали колика је огромна корист од наводњавања изнећемо неколико извршених примера, који ће нам јасно посведочити како приход од наводњеног земљишта огромно скаче.

На првом месту изнећемо једну таблицу, која се оснива на тачним посматрањима, и која ће нам јасно представити како количина воде у земљишту које се обрађује утиче огромно на принос са тога земљишта.