Српски технички лист — додатак
_ ГОДИНА ХР.
НАВОДЊАВАЊЕ
И. ОДВОДЊАВАЊЕ СТРАНА 69
принос | Ол
ИЧИНА ВОДЕ У ПРОЦЕНТИМА
од _ 10. о | 200, | 300, | абоју | 50" „| 609/, | То | 809 | 9096 | 1009 | – Г 1) зелене траве | 41:9. 86:3 | 129:2 1705 | 210:6 | 2517 | 296:5 | 2855 | 204:9 | 955
2) отаве 68 128) 178
Из ових оројева видимо да ће се највећи принос добити онда кад се у земљи налази 70оју од оне воде коју та земља у опште може да прими. 5
Но ово је за ливаде, али код осталих
поља, која се засеју житом и т. д. тако је | исто испитано, да је највећи принос кад се у земљи налази 40 60, од оне количине
воде, кеју у опште земља може да прими.
Сада да изложимо неколико извршених примера наводњавања.
1) После наводњења УМ геп-долине у Пемачкој, (један комплекс од 33000 пруских јутара), принос је са истог земљишта толико порастао, да је то земљиште, у цени скочило за читавих 18 150 000 динара.
9) У години 1886. једно друштво од 224 поседника са 198 ћа земљишта и 730 парцела у Елзасу у долини реке „Ша“ извршило је наводњавање тога земљишта.
Један од поседника који је имао 9,20 ћа ливаде, водио је тачно књигу прихода пре наводњавања и после наводњавања, и ево њетових сопствених података.
Пре наводњавања имао је прихода: у години 1883 · 1005 марака
И али мил СТ ан а О 1886 . _ 981
У
просечно. . . . . . . 982 марке или са 1 ћа просечно 107 МЕ.
После наводњавања од 1887 до 1996 го-
дине приход је био између 1185 МЕ до 2 113, |
а 1893 год. био је 5225 МК.
Те године на име била је суша, и док су остале ливаде биле спржене, дотле су његове наводњене донеле прихода 5225 МК. или од једног ћа 268 МК.
Баш у томе и јесте то преимућство наводњавања, да и у најсушнијим годинама покаже тако огромни добитак.
_ Дакле после наводњавања, њему је, како ових првих 9 година показаше, био сталан
годишњи приход 1956 МК док му је пре на- |
водњавања био само 982 МК.
Приход се удвостручио. Или још детаљније: 218 2681 3178) 368) 358) 252) 117
Пре наводњавања био је приход са тих ливада (у које време још случајно и суше није било) 107 МК. од 1 ћа.
После наводњавања приход је износио 213. МЕ. од 1! ћа.
Принос увећан за 999.
Целокупан трошак око наводњавања целог тог терена износио је 99 200 МК. или на 1 ћа 450 МК.
Интерес на тај новац као и отплата капитала заједно са осталим сталним трошковима око одржавања, износи 37,50 МК.
Кад ову суму одузмемо од вишка приноса који износи 106 МК. остаје чистог прихода у вишку 68,5 МК. од сваког ћа.
Но и ово само дотле док се утрошени капитал не исплати, а после тога чист би приход као вишак износио 97 МК. од свакога хектара јер се за трошак око чувара ливада и одржања у опште, рачуна 13 МК. од 1 ћа.
3.) Лорд Сиггоп вице краљ у Репајађ-у у Индији изнео је на јавност следеће податке:
Год. 1868. наводњавано је водом са Хималаја око 1 милијун дана орања 1878. наводњавано је 2,5 милијуна дана, а 1888. већ 5,5 милијуна; за последњих о година наводњава се још једна површина од :/; милијуна ћа. — И он вели да је данас једногодишња рента са тога земљишта много већа, него | што је сума, која је утрошена за целокупно то наводњавање.
5.) Тако исто износи про. Ог. Гледке поучне податке о наводњавању у јужном Алгиру, на северо-западном крају пустиње Сахаре. =
До год. 1856. постојао је у том делу Алгиру само један бунар кога су Арабљани ископали. Водом из тога бунара култивисано је земљиште око њега.
Год. 1856. пресуши тај бунар, па следствено, пропадне и оно обрађивано земљи-
ште, пошто није било воде.
На заповест генерала Резуацх-а пробушен је у близини пресушеног бунара један артески, који је давао 4500 1 воде 210 С топле, у минути.