Српски технички лист — додатак

СТРАНА 70 Г лас

После тога околина је опет сва оживела | и Арабљани назваше тај бунар: „Извор мира“. |

До 1860. пробушено је око 50 таквих бунара, који су заједно давали око 36000 1 воде у минути. |

Већ 1888. било је 117 артеских бунара и 200 бунара које су сами урођеници ископали и дрветом озидали.

Колика је сада вредност томе земљишту које пре тога није вредило ништа, можемо ценити по томе што су у том крају основане од 1882—1886 3 нове вароши Ошт, 5 Уаћа и Ауаја, и по томе што сада 1 ћа тога тако наводњаваног земљишта доноси чиста прихода око 1000 динара. Земљиште то засађено је датулом (урмом) лимуновима, шшеницом, шпарглама и осталим поврћем.

6.) Највећи приход дају вештачки наводњене земље у Египту.

Пт. Опћ проф. на Берлинској Пољопривредној Великој Школи, држао је у клубу овд. пољопривредника предавање, о своме путу по Палестини и Египту.

У Египту, вели Ог. Омћ, нашао сам немачких колониста, који су савременим направама за наводњавање, постигли те имају чиста прихода са 1 ћа5 до 10 хиљада дин. |

Како се у целом свету на том послу! живо ради нека послужи за доказ и то што н. пр. у Немачкој постоје стотинама удружења за наводњавање које држава богато потпомаже.

У Северној Америци где је богаство и индустрија тако огромна, одређено је 1900. године 100000 дин. само на проучавање зе- | мљишта које треба да се наводњава; а сваке |

ГЛАСНИЦИ

ДРУШТВЕНИ ГЛАСНИК

„Друштво инжењера и архитекта у Хрватској и Славонији“, прославило је 25. и 26. октобра ове годино двадесетпетогодишњицу својега опстанка и том приликом је на ову прославу своју позвало и наше Удружење овим позивом :

Гаотеђ 30. Пзјорада 1903. Ргабуо зада 1! агонекја зјам ро ршегесет ртодтати дпе 7.1 8. зидепогта о. 0. 25 софпјјси зуора озпшКа. К седпој зуојој рточјауџ роуа пајшјидтје зуа Фгшуа, Којпта је хадаса једпака пјесомој, [0 јез! тад, око ргописапја орсес Киштпог паргека.

ници година ХМ. године извршују се огромни радови око наводњавања. Сједињене Државе извозе огромну количину хране, па ипак држава врло радо прилази послу, који још више увећава богаство саме државе и благостање народа.

Изневши ово све по. тачним подацима, које сам нашао у пољопривредној литератури, мислим да би сувишно било доказивати, како

би се тај посао код нас вршио успешно.

Наши меродавни кругови и сами непрестано обраћају пажњу на пољопривреду, поједине владе стављају то увек као прву тачку програма, па ипак стојимо увек на једном и-

стом месту.

Шта више, по сазнању, из немачких пољопривредних листова, год. 1898. год. били су позвати немачки стручњаци да даду своје мишљење, шта се може урадити на исушивању Мачве и Неготинског рита, али и то је остало само као добра воља, без икаквог дела.

Како би се код нас могло наводњавати

| милијун хектара зиратног земљишта и одатле

добити вишак у приходу од читавих сто милијуна динара, то мислим, да је велика грешка, што пропуштамо дане не радећи на томе, грешка која се, поред оваких сигурних доказа о добитку, неда правдати.

Кад узмемо још у обзир, да би и новац на те послове утрошен, остао највећим делом у самој земљи, онда не остаје ништа друго него одмах прионути послу.

„М. „7. Лабловић

подинжењер Мин. Грађ.

Тако ромујето оуш 1 Маз пајшјидтје, је се паз озобно обгадоман, Бидето | тан саз! па пабој зуесапозн! рогатамн Мазе хазћиртшкКе.

5 о4испшт 5оуапјет : Којеотјанит рогагауот. га цргаупш одђог

Тајгик : М,. Ктеком!с 5. г.

Ргедзједтк : Ј, 5батшвзамеме 5. г.

ЗЈаупоти дтидуц : „ОагиХепја згрзкћ шпта“ ц Веогтади.

Крвава ерла