Српски технички лист — додатак

СТРАНА 72

дуже време доведе у стање које одговара развијању | саобраћаја. На тај би начин престоница решила

један задатак првога реда, а при томе би за послове

око калдрмисања могла у свој буџет уносити мању

суму. За одржавање калдрме, која би се на основи

програма саградила, не би имала никаква издатка, | а за 15 следећих година била би сума знатно мања, | него што је за те улице до сада било потребно.

Даље, понуђачи пристају да даду и кауцију од

100 000 круна, ако би то Суд тражио, ма да су сви

они одавна познати и признати предузимачи.

За тим се у понуди излажу ова факта: По. извештају грађевинског варошког одељења у Будапешти има 983 улице са 4368 000 т= коловозне калдрме. Од ове је суме само 900 000 те“, дакле 220 од чврстог материјала (базалт, гранит, асфалт, керамит и дрзо), докле је 953 000 т: калдрмисано трахитним коцкама, 685 000 т> ломљеним трахитом (1638 000 т= или 36%,) и 1770 000 -т> макадамом (420). Из тога се види како је сразмерно мало калдрмисано добрим материјалом, а у исто је време јасно и то, за што грађевинско одељење целокупну престоничку калдрму цени на 42 милијуна круна. У погледу калдрме Општина је само са тешком муком могла да држи корак са оним захтевима, које јој ставља непрестано растење престонице. Општина је увек морала да се ограничи на подизање | најважнијих делова улица, пошто јој њен буџет није допуштао веће инвестиције. По подацима закључних рачуна деценије 1892—1901, употребила је престоница за ово време на нову калдрму 17 310 962 круне, а за одржавање 14 454 207 круна, дакле свега 91765 169 круна или годишње просечно по 3176516 круна. Како се престоница непрестано у брзој поступности и у великим дименсијама ширила, природно је да суме које су употребљаване под називом „нове калдрме“ нису биле довољне за калдрмисање улица калдрмом добре каквоће, него се морала гра: дити у великој мери јевтина, дакле рђава калдрма. Међутим факт је, да је најбоља и најскупља калдрма због своје трајашности и због тога што је одржавање такве калдрме јевтино, најјевтинија, као што је обратно истина и то, да је најјевтинија калдрма, због брзога абања и великих трошкова одржавања, најскупља. Тако н. пр. за ових двадесет година од како је различна калдрма у употреби, износе трошкови око грађења и одржавања укупно, по квадратном километру: калдрме од сивога трахита 26,46 круна; од дрвених коцака 924 круне; од Маутхаузенских гранитних и базалтних коцака 23,24 круне; од плавога трахита 21,56 круна; од компримисанога асфалта 21,50 круна; од макадама без подлоге 20,84 круне; од макадама са подлогом 20,76 круна; од керамита 17,50 круна; од ливенога асфалта 16,50 круна. Одржавање калдрме боље врсте долази годишње на 30—85 потура по квадратном метру, докле за врло многе Будапештанске улице које су калдрмисане трахитом и макадамом треба за квадратни метар утрошити на одржање по 1,20 до 1,50 круне. Како пак у варошким буџетима до сада није никад толико прелиминисано, колико би било потребно за одржавање калдрме од трахита и макадама, то је и одговарајуће оправљање изостајало, а последица тога била је, да престоница није била у

Гласници

__ ГОДИНА ХМ.

Јн

стању задовољавати захтеве, који су јој са гледишта саобраћаја с правом стављани. Немачке вароши сада замењују у великим размерима своју стару калдрму новом солидном, и свуда се је већ увидело, да лепа и добра калдрма, као и чистота улица веома много чине, да се долазак странаца знатно појачава. Нарочито је, са хигијенског гледишта за препоруку, узимати такву калдрму која спречава образовање прашине; и код које је подлога од бетона који воду не пропушта, те тако не да прилике, да се земљиште зарази. Даље ваља имати у виду и то, да се код калдрме од асфалта и керамита несразмерно теже образује блато, те тако и у том погледу престоница штеди знатне суме па мањем изношењу блата ван вароши. А да и цена зградама, становима и трговачким локалима са ваљаношћу калдрме расте, то је већ довољно познато.

Постављајући ове премисе, понудом се нуди: Предузимачи изјављују да су вољни, да у току од четири године, а ако Суд жели, рок се овај може и скратити или и продужити, саграде калдрму од чврста, солидна материјала за 1,25 милијуна квадратних метара; засада се има исплатити у четрдесет једнаких погодишњих рата са интересом од 4'/,%,. Ово одговара ануитету од 1 160000 круна. Кад се ова сума одбије од оне напред: изнесен: просечне суме у 3176500 круна, коју је престоница годишње ефективно издавала за калдрмисање, онда под том буџетском позицијом остаје на расположењу годишње, за цељи калдрмисања, сума од неких два милијуна круна, коју престоница може да употреби за калдрмисање улица базалтом и гранитом, а од чести и за одржавање осталих улица. Тридесет процената од предвиђених 1,25 милијуна квадр. метара калдрме било би од керамита, а 70%, од асфалта. Трошкови грађења износили би по квадратном метру : за калдрму од керамита по 40 погодишњих рата по 0,50 круне, за калдрму од асфалта 40 погодишњих рата по 0,45 круне. Одржавање би за првих 5 година било бесплатно, а за осталих 15 година — ако би га престоница уступила понуђачима — имала би да плаћа Општина годишње по 0,30-круне за калдрму од керамита, а 0,35 круне за ону од асфалта.

7. 7 БРОДАРСКИ ГЛАСНИК

Главна светска пристаништа. — Статистичко надлештво у Анверсу довршило је. ту скоро велик један посао, у коме су израчуната кретања лађа у главним пристаништима целога света. Узето је 60 морских пристаништа у свима географ. ширинамл. Из тога дела износи „Мопуетеп! Осоотартдаџе“ најглавније цифре. Прво се набрајају 24 пристаништа у којима годишње кретање лађа претиче 2 милијуна тона. На челу те листе стоји Лондон са 10177 023 тоне. На другом месту није ни европска, нити, како би се можда могло мислити, каква америчка варош, него Хонконг, са 9598 639 тона. За њом тек иде Ру-Јорк, са 8982 767 тона, па Хамбург са 8689 000 тона. После Хамбурга долази Анверс са 8425 127 тона. Најближа одважнијих пристаништа прилично заостају : Ливерпул има 6 843 200 и Ротердам 6 546 473 тоне. Између 4 и 5 милијуна тона иду редом: Шан-

Нин ан