Српски технички лист — додатак
ГОДИНА ХМ.
–-
гај, Марсеј, Ђенова и Каптаун; између 3 и 4 милијуна : Лисабон, Буенос-Ајрес, Копенхаген и Алџир, Бремен је на 16. месту са 2984 410 тона, па онда следују даље са више од 2 милијуна, редом : Мелбурн, Сидни, Александрија, Барцелона, Савана, Ле Авр, Трст и Јокохама. Листа пристаништа са бродарским саобраћајем од ! до 9 милијуна, има 20 вароши. На челу стоји јапанска варош Нагасаки, па онда: Сењска Ријека, Филаделфија, Амстердам, Дурбан, Рио де Жанеро, Динкерк, Готенбсург, Монреал, Одеса, Валпарезо, Мљетци, Кронштат, ВераКруз, Калкута, Бомбеј, Рига, Сан-Франциско, Бордо и Тампико.
Ови бројеви међутим не обележавају ред, који ова места данас заузимају, већ просечне вредности из њихова развитка, од почетка друге половине прошлога — деветнаестог — века.
7.
САОБРАЋАЈНИ ГЛАСНИК
Железничка веза Париз—Њујорк. Успешно из-
ведена Сибирска железница, као и богата рудишта.
бакра, злата и других минерала у северној Сибирији и у Алаској, дали су повода да се оснују два друштва, једно у Паризу, друго у Њујорку, са задатком да се сагради непрекидна железничка веза од Париза до Њујорка.
Та су друштва прошле године изаслала експедиције да проуче на лицу места могућност грађења поменуте железнице.
По замисли царско руског техничког друштва, та би се железница имала одвојити од сибирске железнице код Иркутска, па би преко Јакутска реком Леном изишло на Берингов пут; тунелом би прошла испод тога пута и прешла у Аласку и Ка-
наду, спојив се са пацифичком железницом. Дужина |
од Иркуцка до Беринговог пута износиће око 3000 кт; а дужина пруге кроз Аласку и Канаду до везе
Некролог _
СТРАНА 73
са пацифичком железницом изнеће око 6 000 Кт. Тунел испод Беринговог пута изнеће око 60 Кт. Пруга Париз—Берлин—Москва—Иркутцк износи око 15 000 Кт.
Према извештајима, за извршење те железнице неће бити великих техничких тешкоћа. А ни за саобраћај неће бити великих сметњи, јер је утврђено већ саграђеним железницама на северу Норвешке, у Алаској, од Москве до Архангелска и другим, да се и под климатским приликама даљњег севера може саобраћај вршити уредно.
Руска влада потломаже то предузеће.
Ст.
Проналазак једног америчког инжењера. Много се говори у стручним часописима о проналаску једнога америчког инжењера друштва Раснс Ејестс Соптрапу, које је важно за електричне трамваје. Опруга која се сада узима за контакт котурића (тоПеу) или додирног обруча (5стенђисе) и доводне жице, по
| томе би се проналаску заменила једном пнеуматич-
ком направом. Добитак је при томе што би додир са жицом био живљи, а на тај би се начин јаче употребила струја и постигла би се већа брзина вожње, а то је нарочито важно тамо, где се жели много бржа вожња и где је то могуће извести. Котурић или онај додирни обруч увек поузданије належе на доводну жицу, те се на тај начин избегава
велик губитак у електрини, који иначе често бива,
што се образовањем и прскањем варница сваки час опажа. Варнице које се појављују на различним деловима трамвајских кола, увек значе расипање снаге, која се троши у том случају на произвођење светлости и топлоте. Још је проналазач удесио своју направу тако, да пнеуматички притисак сам по себи попусти, чим се тролеј са жице омакне. Проналазак по свему има тако много: добрих страна, да ће на
сву прилику ускоро наћи пута да из Америке дође и у Европу. 2. 7
НЕК ОЛОТ
% %
(+ МАРКО 0. ЂУРНОВИЋ
НАЧЕЛНИК МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНА У ПЕНСИЈИ
У времену када се најмање надасмо преминуо је, у Бечу 18 октобра о. г. овај наш пун врлина друг и пријатељ.
Покојни Ђурковић био је један од првих међу оностраним Србима, који се је посветио струци инжењерској; тада још, када се инжењерство није ни приближно ценило по заслузи.
Ђурковић је рођен 1842 год. у Турској Кањижи, у Банату, — где му је отац, Стеван, био управитељ добара спахије Борђа Ђур-
ковића пл. Сервицког, достигао је дакле ста- |
рост од једва 61 године.
По оцу, Марко је био синовац у побочној линији поменутога спахије Сервицког, који је завештао Фонд од сто хиљада Форината, из кога се школују Срби рођени у Војводини.
По женској линији Марко је унук ђенерала Сечујца, који је оснивач Банатске границе и признат као одличан организатор њен.
За време Мађарске буне 1848 године, породица Ђурковићева морала се склонити из Кањиже, испред обести и силе мађарске и прећи у Србију.
Марку је тада било једва шест година,
| | |
|
=
пи